Delo

113 ЗЕМЉЕ ПЛАЧА 99 Комисија за преглед и одабирање момака у солдате отпоче рад. Ту је предстојник, ту маЈор, ту ађутант, ту нижи официри и полицајци, ту кнезови и муктари, ту поп и хоџа, а ту и милитарски љекар. Како прозваше и прегледаше једног по једног, ред дође и на Крста. Доктор му нареди да се свуче го, али се он учинио да не чује ништа. Швабо, лукав како га је Бог дао, загледа се испитивалачки у Крста, премјери га очима од главе до пета, приђе му, прегледа му уши, па му се накучи те му прислони уста уза саму кирицу од десног уха, и прошапта: — Ама, Пога ти, каши ти мени брафо: јеси ли ти клух? — Јесам, тако ми царева љеба!.. превари се Крсто те му га ђаво одчепи да проговори. — ТаирКсћ оћпе Мег!.. раздрије се доктор, па да цркне од смијеха. Жандарми дочепаше новог рекрута, те с њим у касарну. Убрзо иза тога прозваше и Муја. Доктор и њему нареди да се свуче ради прегледа, на што му наш планинштак показа учољену, тобож сакату руку. Швабо му је дохвати, препипа и разгледа, виђе у чему је ствар — та нијесу му очи испале, узе пглу па њом Муја у руку — како му оно омлитавнла — ббц! Мујо се продрије као јунац, трже руку па је стиште и замахну, а закрвави очима на доктора. — Таи^Исћ... викну опет љекар, одскочивши од разјареног Муја, н кресну оком на оружнике. Овп притрчаше у колико би ударио дланом о длан, дочепаше новога солдата и снроведоше у касарну побратиму Крсту. Послије заклетве — Крстове пред крстом и јеванђељем а Мујове пред кораном и ибриком — у којој су обојица пред ријечима „хоћу“ и „вјерно“ изговарали у себи и за себе „не“, надлежни их зајмише с читавом гомилом врсних им земљака, пробраннх момака све бољим од бољега, пут проклетог ћесарева Беча. Како им је било служити туђега цара од туђе крви, језика, вјере и закона а у туђој земљи — то само њихова измучена душа зна. Тамо пх обукоше у плаве солдачке хаљине, натоварише пм на леђа тешке телећаке а урукеутрпаше пушке и тесаке, и стадоше их муштрати по њемачки. Судбина слијепог међеда, кога Циганин батином на врућој плочп учи играти,