Delo

100 Д Е Л 0 лакша је од судбине босанског солдата, бар у толико што је међед бесловесна животиња. Првога дана кад су их извели на егзерцир и постројили у фронт, нашем немирном и ненавикнутом на стегу горштаку Крсту се не могаше никако стајати на „мирно“. Непрестано се врпољио час тамо, час амо, и кварио ред. Зато се и продере фирер на њ: — На1>е1 асћ1!.. — НиЈесамја патак, магарчино лацманска,... но пази ти шта збориш!.. осијече се Крсто и истрча из реда, накостријешен као кокот испред шта ће да нанадне противппка. -— ^Уаз? Л\таз?!.. заблеши се фирер, измичући се на се и вадећи тесак да се бранн. — Мени ј' име Крсто а не Васо, оца тн швапскога... да би ли!.. кривљаше се Крсто, па, таман да спусти стиснуту песницу по фиреровој тинтарн, док га нешто гурну са стране тако да носрну поребарке. И, уколнко би трп пзбројио, он се обрете уклијештен у дванаест јаких руку шесторице каплара и фирера — да није могао копорнути. II јасно нам је као дан, да се кроз пет минута наш горштак нашао у ланцима на ногама и рукама у мрачној војничој бајбокани у друштву толиких чета од разне гамади — пјешака уши, коњаника буха и артиљериста стјеница. II Мују се истога дана десио сличан случај. Кад би увече те починуше иза егзерцира коме не појимаше ни главе ни репа, он крену нз касарне да иде у варош, да, уморан, ђе, бива, у кахвп отурнше, попије коју грчицу и одбије коју тумбећију — те поврне душу. На вратима од авлпје дочека га шиљбок, напери пушку на њ, и новика: — А11!... . Мујо се осврну, стиште шаке, шкрпну зубима и устрми се на стражара: — Муч’, шванска крмачо! Ти менп да речеш да сам хат! Знаш ти, ко сам ја? Царски син и Пророков измећар — ето ко!... II, уколико би тренуо, зграби у своје јаке ручерде шиљбокову пушку с тесаком, па њом о калдрму: крк — на два комада. Па се окрену те Шваба за врат па њим о ледину гњец — као с мачетом. Утолико труба: та-та-тп, та-тп-та, ти-ти-ти... Док ти се, јуначки сине, диже узбуна; па се читава рбта