Delo

113 ЗЕМЉЕ ПЛАЧА 101 слебута на Муј-агу, те га на једвите јаде одвој и спроведп у затвор. Тако ти се и првог дана, кад се отпочеше вјежбати у ћесаревој армији, наши побратимп нађоше заједно и у војничкој страћари иза бечкога катанца. Чита слика два сокола, чију су ваздушно-планинску слободу окорели бездушници сапели гвозденнм шипкама затворене и тијесне крлетке; чија су крила несташна ђечина истризала тупим.вожпцама, а чије су кукасте кљунове н оштре канџе исјекли зарђали бритвулпни из руку ћифтинских рђа. У хапсу су одлежали по мјесец дана. Више не. Као новацима н горштацима, ненавикнутим на укроћеност и „регуле*‘, надлежни су им погледали за овај мах кроз прсте и поштеђели их од строжије казне — као за „први пут.“ Све за све им бијаше тешко учити команду на њемачком језику. II на њу не могаху обикнутп никако — је ли Бога жнва. Лакше им бијатне по цио дан маршнрати под потпуном оиремом, но три швапске ријечи изговорити. Нарочпто Мују. Након два мјесеца како су у војсци, Мујо једног дана шиљбочно на градској капији. Затурио пушку на леђа, натукао фес на чело, опустио брке као да је оца укопао, па шетукао испред капије тамо-амо. Наједном ће се појавити неки од генерала, па правце к њему како ће у град. Мујо заусти да да хабер дружини у стражари да иде генерал, те да га прописно предусрету и поздраве, — али бечак: смрзао му се језик па ни да бекне швапски — како су га учили. Окрени, обрни ајајок, не може да оварише. Генерал већ пришао на пет корачаји, а на Муја и још не силази Свети Дух у виду „огњеног“ језика. Кад се, јунак, виђе на невољи, онда ти се раздере што га грло дава: — Чујте, море, кардашп у. караули! Ево иде џенер’о — но гахирет, на ноге!... Стражари зграбе пушке, истрче из шиљбокане, уврстају се, стану „на мирно“ и дочекају и пропрате генерала по пропису. Генерал окоси погледом на Муја, и прође. Мал’ по не би, док ево ти га опет — као навлаш. Мујо се опет нађе у незгоди; не може да потрефи да командује њемачки — па да би се убно; узврпољи се, па, не могући никако друкчије, а он се поново раскриви што игда може: — Ево га јопет!...