Delo

102 Д Е Л 0 Стражари поново истрчаше те поздравише генерала. Генерал, намрштен као испријечана опанчина, само што мандркну руком у име отпоздрава, па, пролазећи поред ућустеченог Муја, промрмља одсјечно кроз проеједе и уфитпљене брчнне: — 2иш гаррог!!... Збиља, одмах по смјени, а то је било на подне, Му.јо је предстао четном командиру и извијестио га о својој кривици. Овај нареди да се пободу четири кочића унакрст на пољани у размаку једног квадратног метра, и међу њпх за казну заточи Муја: да се не смије никуд маћи, но да се пече на илијнском сунцу све док не научи дотад му предавану команду на њемачком, или док га сунчаница не обори. Мујо стаде међу кочиће, обори главу и, уздишући, стаде морити мозак, усиљавајући се да скупи и среди све чему су га Швабе швапски тих дана училе. Мучи се, не мучи — све узалуд. А сунце прижегло — да му хмозак проври у чутури. Видећи се на невољи љутој, обазре се с десна налијево, и, угледавши у близини једно гранато дрво с густим хладом испод њега, би готов па се саже те повади кочпће из земље, зађеде их око себе за ремник, и отрча у хлад под запажено дрво. Ту се спусти на траву, и извали се колико је дуг и широк — на починак. Разумије се, да је и послије овог невиног дешаја, а дисциплинског прекршаја, наш Муј-ага одлежао ништа мање од петнаест дана хапса. Управо све дотад, док није научио њемачку команду. Хајде, како му недраго, па се и то прегрмје. Мало по мало, па се и Крсто н Мујо обикоше у Бечу. Како-тако научише команду на њемачком; научише се окретати н раднти с оружјем; измуштраше се и оварисаше ићи у корак, салутирати и стражити, — и то све прије но и саме Бечлије. Хоћеш-нећеш морали су све то, ма да су по сто пута дневно од иједа загрнзлн зубима за небо. Од кућа су учесто добијали по које пнсмо и по мало пара, па су у толпко лакше подносили терет и јаде. Иначе би и гладовали на злочестом солдачком тајипу. И нешто због тога а нешто због тешког рада и дерињања снажином при сваком измету и послуху, поред туге за домовином п својима, морали би дезертирати — па макар се у море станили. Спрва се чешће пута дешавало, да су и Мујо и Крсто па им и читава чета земљака остајали гладни н поред пуног казана пз касарнске кујне