Delo

113 ЗЕМЉЕ ПЛАЧЛ 103 Јер зар да мухамеданац једе крметину, а и мухамеданац и православни коњетину? А и једним и другим месом су швапска господа хранили босанске војннке. А од чорбе им из касарнских казана једва да би и жедан хат окусио; док би им јадокрухом јак момак, као оловом, могао магарца оборити па да и не копорне. Ко је био пуније руке и кога су се домаћи из Босне и Херцеговине боље сјећали, тај је н куповао сам по себн ио коју цркавицу из вароши те јео; ко ни то није био у стању, тај или заложи једном или једва двапут, па остави. Срећа је по наше горштаке што их је Бог дао гледне п наочите, те су Швабице и Маџарице поклапне за њима као ђеца за шећерлемом. Па који умије, а у том готово није^ан није с раскида, тај је рђавштину у солдачкој храни надокнађавао храњивим шницлама и масним крменадлама кришом по миришљивим кујнама разно разних Бечлинака. По готову, да Мују и Крсту у томнпје бпо криви дио. Отуд-одовуд, па се и они прилагодише војничком жнвоту и помирнше са судбином. За прву годину њихове солдачнје, Мују се и Крсту нарочито бијаше попео на врат четнп командир, неки капетан Франковић — похрваћени чивут. А и они се њему ухасумили, да могу — радије би се с њим разрачунали онако „по нашки“ ђе у Мајевици, но да им Бог да по.мјешнну дуката. А и невоља им је. Ннје бпло у мјесецу неђеље, а у неђељи дана, а да пх није пли опоменуо ма буд' за шта илп казнпо чим било да било. А то све због овога случаја. На пола године пошто су њнх два дошла у Беч на службу, тај им је капетан додијељен за старешину. Одмах првих дана, прегледајући чету, он уочи Крста и Муја као наочитије и отреситије момке. Распита их ко су и одакле су, а једном приликом за вријеме одмора дозове обадвојицу преда се и, ваљда као у знак своје особите наклоности, потапше по рамену једног па другог, говорећи: — Моја браћа Хрвати Босанцп, кршнп сннцн из „Турске Хрватске“... — Шта је то „Хрват“, господшГ капетане?! Ја ли се то једе јали пије?... зађеМујо, шкрипећн зубима. — Шта рече, шта?!.. додаде Крсто, закрвавпшн очима, а десна му се рука омаче на тесак и стеже га некуд грчевито. Капетан претрну, стуче, развуче кисјело лице на усиљен осмијех, и фино, пузавачки добавп: