Delo

104 Д Е Л 0 — Моја браћа Босанци... — Херцеговци... поправи га Мујо. — Е, то је друга ствар; тако пеке!.. допуни Крсто. Канетан отада омрази Крста и Муја као ђаволе, а овп њега ннкад ни бегенисали нијесу. Пуче тиква на четворо. Само што је у главном све пуцало по нашим јунацима, јер коме је перчнн у шакама ласно му је омахиват’ главом. Капетан је гонио Крста и Муја, псовао нм оца и мајку босанку, ћерао мак на конац, и тукао им, да је кабил, п мјестође сједе; а и они се довијали на сваки начин да му не остану дужни. Грдном тигру често мали шарган дође главе. Те н њих два њему дохакаше и убрзо и баш како ваља. Кад је једном приликом на „царев дан“ босанска регимента дефиЛирала испред двора, Мујо и Крсто су били у првом реду на ротном челу. Капетан Франковић је ишао поред роте. ЈВојнпци су марширали по такту као сат. Таман кад су били испред цара, Крсто намигне Мују, а Мујо другу до себе те се пошену у страну сваки за полу стопе, искриве ред као гудало, и тако непрописно н нескладно промарширају испред највишег мјеста у часу кад су и стројем и кораком и држањем требали показатп успјех свога четног старешине. Иза тога није потрајало ни двадесет и четири сата, а капетан Франковић је, по казни, био премјештен из босанске регименте из Беча у Ердељ међу Румуне. Неђе на свршетку друге године откако су у солдатима, Крсто и Мујо се здоговоре те једне вечери тајно размуте мало креча у бочпцу мастике, исппју је н легу. Ујутру, кад се нробуде, виде на огледалу да су преблијеђелп п да су им језици побијељели, те се зато јаве љекару на боловање. Овај их прегледа п заиста, по њиховом очекивању, и нареди да се спроведу у болницу. Тако ти наши јарани надмудре лукаве лацмане, те се одморе за читаву неђељу дана. •Једног се дана издвојили, осамили и извалили по зеленој трави у касарнском дворишту. Муче и пуше, а све им се мисли на једно скупиле. Крсто легао потрбушке, измијешао брке с травом и забо нос у ледину, па се отиснуо мислима у свој родни крај и рану младост. Зачитао се у тефтер сјећања, па преврће листове један за другим и маштенпм очима разгледа слике из прошлости једну за другом. Сјећа се свога лудог ђетпњства, кад су га за