Delo

113 ЗЕМЈБЕ ИЛАЧА 111 је Херцег-Босна земља у којој тече мед и млијеко, те да ј он, бива, те благодати из првобитнијех дпвљнјех прпродпијех корита наврнуо у сребрне и златпе чункове и мермерлп чесме за бољитак и ужитак народа и народа.... * — А, ако нам то не испадне за руком те га ие ачкамо, ондар знаш што? Да се како-тако нрнтриимо док нам пстече рок ове ђавоље службе усолдачији, па, чимсеврпемоу Херцеговину, да гледамо да се светимо онако по-нашки... знаш! Било у чету, било онако испод плота, било како било, да никад не пропуштимо прилике, брате си мој драги, а да не нанесемо штету Швабу и поганој му царевини. Па куд избије да избије! Треба чо'јек да је добром добар, а бестија је ако је добар и зломе. Пристајеш ли?... — Таман тако; никако друкчпје!.. — Је ли вјера, Мујо?!.. — Чпста, тврда и несаломљена. Је ли вјера, Крсто?!.. — Вјера. Је ли вјера, Мујо?!.. — Вјера. Је ли вјера, Крсто?!.. — Вјера. Је ли вјера Мујо?!.. — Вјера. Је ли вјера Крсто?!.. — Вјера. Е, сад да се пољубимо!.. II побратимски пољубац запечати тајну и чврстину побратимске завјере. II чекали су згоду, и прешкали подесан час, и вребали кабаст предмет своје освете, — али пм се за сво вријеме док бише у Бечу то некако не даде. Никад да им се деси, да су заједно ђе на стражи у ћесаревом конаку; па, и кад би био тамо који од њпх, ни ћесара нити иког од ћесаровића ниђе нп од жеље. Дан ио дан па се излиза и трећа годипа, а њима примаче рок отпуста. Прије тога на трп мјесеца настану маневре по Тиролу према талијанској границп. Снлна се војска из Беча, Пеште, Аустрије, Чешке, занадне Маџарске и Галиције слегне и скркне у тнролске планине. Гвоздене кобиле, жељезнице, колико су могле, превозиле су тај громовима наоружани људски мравпњак, а оданде ђе су запирале јадни су војнпци под цијелим ратним теретом, дневи и ноћи, по хладу и по врућини, пјешачили, пењући се уз вратоломна тиролска брда, и, као бјесомучни, халакајућн, грајући, пушкетајућн, ћерајући се — зашто?... ни за што,... као Дон-Кихот за вјетрењачама. Многи,