Delo

62 Д Е Л 0 је врло јасно ту тежњу. Тако у једној познпјој драми, у сред своје карпјере, он меће у Норвешку замак (Розмерсхолм) жанра којп је веома распрострањен у Немачкој, шкотском птд., а од вајкада непознат у Скапдинавпјп. Најзад, и нарочнто, Ибзен је учинио преврат у уметнпчкој форми, којом се нзражавао. Покушало се да се нађу иницијатори Пбзеновог писања међу неким немачким драмским писцпма, као што је на пример Фрпдрих Хебел, али се морало признати, да су то за њ били само предходници. Француски драмски писци који су господарили европскОхМ драмском књижевношћу за време младостн Ибзенове, припадају категорији која се апсолутно разликује од његове. У свпма њиховим делима има нечег сасвим специјалног, што називају заплетом и чиме се Пбзен користио само у комадпма из своје младостп — којп тако рећи нпсу Пбзенови. Друга једна својственост којом се потврђује противност између француског, класичног или романтичног и Ибзеновог манира, то је развијање карактера. У францускпм комадима карактер се утврдп готово чим се лпчност појави, н то радњамаили другим спољннм формама. Код Пбзена пак, гледалац мора исто тако да се напреже као п у животу, па да схвати какву особу. Он не може, на пример, да рачуна, не више но у стварном животу, на помоћ детињастих средстава, као монолога или говора за себе. Најбоље изведени карактерн у модерннм француским драмама готово су сви једностранп, или пак непотпуни. Жибоаје Емила Ожје-а, који нзгледа тако жив, ппак пема сложености, и то не само у сравњењу са својнм родитељнма, него чак ако се упореди и са нећаком Рамом. II поред свега, то је симбол, а ми не налазнмо у њему никакву реперкусију својих унутарњих вибрација. Каква разлика С-олнес! II овај је симбол, али у његовој природн има мноштво индивидуалних својствености, које нзмеђу њега и нас стварају тесне, чврсте и очигледне везе, и тужне, а услед тога и страсне. Ибзен је толико дотерао у савршенству тог бинског стварања карактера н прибављања важности индивидуалном душевном заплету, да је постало немогуће писати драмска дела у жанру онога, којп је двадесет годнна триумфовао у Француској и другде.