Delo

64 Д Е Л 0 духовних и осећајних односа између човека и жене. Ипак би човек могао у њима гледати и комаде с тезама, јер изгледа да су нарочито писани за пледирање у корист преваге женског карактера. У ово коло спадају: Госпођа с мора, Хеда Габлер, Грађевинар Солнес, Мали Ејолф, Џон ГабријелБоркман и Кад-устану мртви. То је коло породичних и свакодневних, једном речи интимних драма. С ових дванаест драмскпх дела Ибзен је заузео један од највиших положаја међу ретким умовима, који управљају општом културом. II да би се створио тачан и одређен појам о важности и карактеру његовог утицаја, потребно је упоредити га с осталим господарима сувремене свести. Тен и Толстој су рођени нсте године кад и он. Многе карактеристичне црте заједничке су, природно, код сва та трп човека. Тен, као и Ибзен, први пут се нојавио с револуционарним духом; пре своје четрдесете године стално је подизао свој глас за револуцију француског интелектуалитета. А затим, у колико је улазио у године, Тен се непрестано, као и Ибзен све више гнушао демократије, за коју је држао да слепо пзједначује друштвене редове. II један и други су исповедали, да се већине увек и свуда стварају око најгорих вођа и после најгорих промена. Међутим, Тен је конзервативнији. Његов је идеал британски режим. Пбзен није блажији према том режиму, него што је према свему оном што почнва на скупу устаљених принципа. У његовим очима доктрине не вреде много. Друштво се неће побољшатп с помоћу нових догми, но преображавајући индивидуе. Толстој, тако велики по својнм осећајима, а сатакоуским појмовима, није схватио ни Тена ни Ибзена; и човеку тешко пада кад види, да за овог последњег каже да је неразумљив. Па ипак Толстој прнпада оној истој фамилији којој и скандинавски драмски писац, фамилији велпких модерних иконокласта,. који су такође и пророци... И он ради на уништењу свију предрасуда и предсказује наступање новог система у друштву, који се појавио без суделовања државе, па чак и против ње. Као н Ибзен, он је пун нежности према свему оном што устаје против савременог друштва — подразухмевајући ту и анархизам. Само је прожет источњачким фатализмом, и о једнакости има најнижи демагошки појам, појам опанка — и то руског опанка?