Delo

66 Д Е Л 0 које може произаћи од истине. Госпођа Алвинг не може, ннти хоће, да каже Освалду шта је у ствари био његов отац. Она не допушта себи да уништи његов идеал. Јер Ибзен овде иде чак дотле, да идеал ставља на супрот истини. Госиођа Боргсман живи у илузији. Она мисли да ће Ерхарт бити у стању да извршп велика дела и ирослави фамилију. „То је само сан, каже јој друга једна личност, и ви сте се грчевито ухватили за то, само да би се сачували да не паднете у очајање." Сам Боркман сања како ће доћи депутација, да му нонуди управу над једном великом банком: „да писам био сигуран да ће доћи, узвикује он, да треба да дођу, давно бих се \7био“. е/ У Епилогу вајар Рубек прича: „кад сам створио ово узордело — .јер је Дан васкрснућа зацело узор-дело, илк је бар било у почетку... али не, то је још узор-дело; треба, апсолутно реба да остане узор-дело!“ Ибзен и Ниче су живели усамљени, и то строго усамљени. Тешко је решити проблем који је ноставио гроф Прозор, и који би се састојао у томе, да се сазна који се од њих двоје боље и више огрешио у својим делима о утицај те. усамљености. Још би теже било разликовати којн од њих двојице чини дубљн упечатак на читаоца, и који ће од њих двојице бити дуже слављен. У сваком случају, Пбзен није основао школу у Скандинавији. Пзгледа заиста, да је он тим трима краљевинама учинио само једну услугу, а то је: да је много допринео привлачењу пажње осталог света на њихову литературу. Пре дваестину година Ибзен је у Немачкој био јако цењен као велики натуралиста, исто тако као и Зола и Толстој. Ннко нпје хтео да чује за Шилеров идеализам, и сви су у томе били сагласни: да Ибзен није био идеалиста. Разни друштвени редови почели су да га воле из сасвим супротних разлога. Због револуционарне струје, која се провлачи тако рећи крозјезгро његових дела, и која је очевидна, нарочито у Стубовима друштва, конзервативци су га убројали у социјалисте. Због његових индивидуалнстичких захтева и анатемисања већине, социјалисте су га убројале час у категорију реакционара, час у категорпју анархиста. У савременој немачкој драмској књижевности, нарочито у драмским делима Хауптмановим — а Хауптман је највећи са-