Delo

ЈАКА КАО СМРТ 75 — Нећу, чекаћу вас овде. — Зашто? Њему ће бити жао због тога. — Не осећам се добро. — Па тп хтеде, мало пре, да идеш пешице чак до Барвија. — Хтела сам, али ми је тешко после дор.учка. — Дотле ће ти бити боље. — Не, ја одох у своју собу. Чим будете дошли, тн ме извести. — Хоћу, мама. Онда, пошто је наредила да се упрегну коњи, у речени час, у фаетон и припреми стап, графица се повуче у своје собе и затвори се. Њен живот, досад, протекао је скоро без икаквих незгода, једини је догађај била љубав Оливијева, а морила је са.мо брнга да је сачува. У њој је успевала, увек је побеђивала у овој борби. Њено срце, уљушкано успесима и ласком, које је захтевало све више, као оно у лепе отмене жене, за коју н јесу сва задовољства земаљска пошто је пристало на сјајан брак, у коме се љубав није ни у шта бројало, и пошто је, иза тога пристало на љубав као на допуну срећнога живота, пошто је и само узело учешћа у тој грешној вези, великим делом из занесености, нешго из веровања у саму љубав, хотећи да изједначи обичан ток живота, било се усадило, опсадило у овој срећи коју је случај пружио, с једином жељом да је одбрани и мимо свакодневне препаде. Еле, она је прихватила с добродушношћу лепе женске пријатностп што су јој на домак дошле, и, ни мало пустоловна, нп мало мучена новим прохтевима и жељом за непознатим, већ нежна, задовољна садашњицом, узнемнрена, по својој природи, због сутрашњице, умела је да ужива у оном што јој једавала судбина, с штедљивом н оштроумном памети. Дакле, мало по мало, и ако то она нпје смела да прпзна ни у себи, у душу се њему увукла мнсао о даннма што пролазе, о годинама што наилазе. У њену духу то је био као мали свраб што никада не престаје. Алп знајућп лепо да је заход живота неминован, да се када једном отпочне впше не заустави, и, уступајући предосећању опасностн, она склопп очи и пусти да иде како иде, не би ли само сачувала свој сан, да је не ухвати несвестица пред понором и очајањем због немоћи. II тако је она проживела смешећи се, с нзвештаченим поносом што је дуго остала лепа; а када се Анета указа поред