Delo

ЈАКА КАО СМРТ < < мараму да обрише маглу свога даха, и, уздрхтала чудним узбуђењем, дуго је и плашљиво прегледала промене свога лица. Лаким прстом растегну кожу на образима, изглади је на челу, подиже косе, преврну очне капке да бн прегледала беоњачу. Затим отвори уста, изврши преглед мало поцрнелих зуба, нокојима се сјале златне тачкице; узнемирише је бледе деснп и жута боја лица на образима и слепоочннцама. У тај преглед лепоте што вене унела је толпко пажње да не чу кад се отворише врата, те сва задрхта када јој собарица, која је стајала иза ње, рече: — Госиођа је заборавила да попије свој чај. Графица се окрете, збуњена, изненађена, носрамљена, а слушкиња, погађајућн мисли њене, настави: — Госпођа је много плакала, а ни од чега се кожа внше не набира као од суза. То се крв преобраћа у воду. А када графнца жалосно додаде: — А ту су и године. Бона узвикну: — 0! 0! Госпођа није још стара. Неколико дана одмора и неће ничега више бити. Алн би требало да се госпођа шета, и да се пази да не плаче. Чим је била обучена графица сиђе у парк н, први пут после смрти своје матере, оде у малу башту где је пре волела да гајн и бере цвеће, за тнм се прнхватн реке и ишла је поред воде све до доручка. Када је села за сто према мужу, а поред своје кћерн, она упита да би чула њнхово мишљење: — Данас се осећам боље. Мора бити да сам мање бледа. Граф ће на то: — 0! ви изгледате још рђаво. Срце јој се стеже, а очи јој се овлажише од жеље да се заплаче, јер се јако навикла на сузе. До саме вечери, сутра дан, н дана иза тпга, бнло што је мислила намајку, било што је мислила о себи, осећала је сваки час где јој јецање потреса грудн н сузе јој се пењу у очне капке, али, да би спречила да теку и лице јој пустоше она пх је задржавала, и натчовечанскпм нанором воље, нагонећн своје мисли на друге ствари, савлађујући, покоравајућн нх, одвајајући нх од својих болова, трудпла се да се утешп, развесели,