Delo

Д Е Л 0 78 да не мисли внше жалосне ствари, не би ли повратила здравље свога лица. Нарочито нпје хтела да се врати у Париз, и да примн Оливија Бертена пре но што се саевим опорави. Знајући да је много омршавела, а да женске њених година треба да буду пуне па да су свеже, тражила је да јој се поврати прохтев за јелом идући путевима и шумом, те, и ако се враћала уморна и не осећајући глад, усиљавала се да много једе. Граф, који је хтео да се отпутује, није схватао никако њено опирање. Најзад, пред тим непобедним упорством, он из јави да ће отићи сам, остављајућп вољи графичнној да се врати када јој буде драго. Сутрадан је добила депешу која је јављала да долази Олнвнје. Њу обузе жеља да утече, толико се бојала његова прва погледа. Желела је да причека још недељу-две дана. За недељу дана, пазећи се, лице може да се измени сасвим, јер женскиње, чак и здраве и младе, не може човек да позна сутрадан после и најситнијега догађаја. Сама помисао да се појави пред Оливпјем обасјана пуним сунчевим зрацима, на шпрокоме пољу, у светлости месеца августа, поред свеже Анете, толико је узнемпри, да се на мах реши да не иде на станицу и да га дочека у полусенци салона. Попела се у своју собу и размишљала. Дах времена покретао је, с маха на мах, завесе. Кроз ваздух се разлегала песма зрнкаваца. Никада се дотле није осећала тако тужном. Не беше то већ више онај велики, претежак бол што јој је срце сломио, што је раздирао, уништио, што гајеосећала пред беживотним телом љубљене старе мајке. Онај бол, за који је мислила да се не може излечити, био се, после неколико дана, ублажио толико да је остао само као нека бона успомена; сада се осећала занесена и потонула у добоки вал сете у који је лагано пала, и из кога се више неће моћи испливати. Њу обузе жеља да плаче, несавладљива жеља — а не хтеде. Чим би осетила да су јој трепавице влажне, живо би их утрла, устала, ходала, гледала парк, и преко високих дрвета шумских гавране, где у црним и спорим јатима лете по плавоме небу. Затим би стала пред своје огледало, огледнула се, утрла траг сузе додирнувши очни угао зечјом шапом умоченом у пи-