Delo

ЈАКА КАО СМРТ 83 тпсућа слабпх шумова који због хармоније у почетку личе на мировање. Једна препелица је пућпурикала с оближње ливаде, а Жилио, начуљених ушију, оде опрезним кораком по гласу птичјем. Анета је ишла за њим, лака као и он, задржавајући дах п сагнњући се! — Ах! рече графица, кад остаде сама са сликарем, зашто тренути као овај пролазе брзо? Ништа се не може задржати, ништа се не може сачувати. Нема се, чак, времена ни да се окуша оно што је добро. Све је већ свршено. Олпвије јој пољуби руку па, смешећи се, прихвати: — Ох! ове вечери нећу да умујем. Живим потпуно у садашњици. Она прошапута: — Ви ме не волите као што ја вас волим! — Е! откуда то!.. Она га прекиде: — Не, ви волпте у мени, као што сте врло лепо рекли пре ручка, само жену која задовољава потребе вашега срца, жену која вам није нпкада учинила што на жао и која је у ваш живот унела пешто среће. То, то ја знам, осећам. Јесте, свеснз • сам ја тога, и веома се радујем што сам била добра према вама, корисна н од цомоћи. Ви сте волели, ви волите и сада у мени све оно што се вама чини пријатно, моју пажљивост према вама, моје дивљење, моје старање да вам се допадам, љубав моју, нотпуну иреданост свега мога бића. Али ви не волите мене, разумејте! 0, то ја осећам, као што се осећа хладна промаја. Ви волите у мени тисућу ствари, лепоту моју које нестаје, моју оданост, духовитост које, веле, има у мени, мишљење које свет има о мени, оно што га имам у срцу о вама; али то нпсам ја, ја, само ја, разумете ли? Он се пријатељски осмехну: — Не, не разумем баш добро. Вн ме сасвим неочекивапо корите. Она узвикну: — 0, Боже мој! Та ја сам хтела да увидите колнко вас волим! Али ето, тражим, не могу да нађем. Када мислим о вама, а ја о томе увек и мислим, осећам на дну свога срца неко неисказано пијанство да будем ваша, несавладљиву потребу да вам дам све внше од себе. Хтела бих да се потпуно 6*