Delo

84 Д Е Л 0 жртвујем; јер нема ничега бољег, када човек воли, до да дајег да само даје, све, све, свој живот, своју мисао, тело своје, све што има, да добро осећа да даје и да је спреман на сваку жртву, да би дао још и више. Волим вас толико, да би ми било мило да страдам вас ради, волим, чак, и немир свој, своје муке, суревњивост сво.ју, тугу своју кад осетим да нисте више нежни према мени. Волим у вама онога кога сам само ја пронашла, вас онаквога каква вас свет не зна, вас који сте само мој, који се више не може да измени, који не може да остари, кога ја не могу впше да не волим, јер су у мене, да њега видим, очи које само њега виде. Али то се не можо да каже. Мема речп којима се то може исказати. Он поновп тихо, више пута узаманце: — Драга, драга, драга Ани. Жилио се скачући враћао не нашавши препелицу, која се, кад се он приближио, ућутала, а Анета је све једнако ишла за њим, засопљена од трчања. — Не могу више, каже она, ухватићу се за вас, господине сликаре! Она се ослони о слободну руку сликареву и они тако уђоше, он између њих двеју, под црна дрвета. Вшие нису говорили. Он је корачао, опседнут њима двема, прожет као неким женским флуидом којим га је њихов додир плавио. Није тражпо да их види, јер су оне биле поред њега, па је, чак, и очи склапао да би их боље осећао. Оне су га водиле, пратиле га, а он је ишао унапред, заљубљен у њнх, у ову с лева као п у ону с десна, не знајући која му је била с леве стране, а која с десне, која је била мајка, а која кћи. Он се вољно предавао, с несвесном и рафинисаном чулношћу, забунп овога осећања. Чак је покушавао да их помеша у своме срцу, да их впше пе разликује у мислп својој, и жуд је своју љуљушкао у дражи ове забуне. Зар не беше то само једна женска, ова мајка и ова кћи што су тако личиле? и зар није изгледало да је кћи само због тога дошла на земљу да подмлади давнашњу љубав његову према мајци? Када отвори очи враћајући се у дворац, њему се чинило да је проживео најдривнији тренут свога живота, да је осетио нзјчудније, најзагонетније и најпотпуније осећање што га може имати човек, опијен истом љубављу, милином што је била иа ових двеју жена.