Delo

ИЗ ЗЕМЉЕ ПЛАЧЛ 7 да јасно чујеш како му се, клокоћући у грлу, сасипа на жедне утробице. Не мога се уздржати а да му не иримнјети: — Мујо, болан, зар и то?... — <Зашто не, Јосо брате! Валај, да девет ока сичана сручнм у се, не би ми ништа било; и нрије би се сичан отров о од мене, но .ја од њега. А, да је Светац Мухамед, хај'о за ме и стар’0 се да му днн одржимо паћи, не би пушћ’о ову швапску губу да нас опексини и зарази. Овако, какав ј’ он био за нас, таки и ми за њ. Уосталом, џапум, није г' у јелу, но га ј' у дјелу!... — А зар, болан, не би било боље и ливше, да си се липо скрасио и смирио, па напго себи жену, добра друга, и од соја и од снопа према себи, те кућу кућио и оца не покорио — но што си обруо тим путем коме краја пема? Па и кад би дошло оно жељено стани — пани, зар не би и боље и храбрије и поноситије, к'о свој човик и кућић и хоџаковић, мого стат и на биљегу и на тисан кланац — но овако к’о бескућник и поскитаница данас? А коме си горе учинио но себи, што си неђе некоме за инат а неђе за туђи аферим и луп'о своје чело и буц'о свој џеп? Тим си Шваби учинио таман по ћеифу,... и тп и сви наши што селе било у Анадол, било у Србију и Црну Гору, било у Америку. Он баш то и жели, да наше пустоловине попуни својим милетом и својом виром. А ми му се сад никако боље не можемо одуприт’ и осветит' но мудрим и поштеним радом. А, богме, већ кад иукне пушка, ондар и знаш шта нас чека и шта га чека!... — Јок, валај, брат' Јосо! Би што би. А ја, кад је ријеч о женидби и кућењу, иза моје несуђене Сафире не бих, бива, другу мог’о назват' својом женом, па да ми наш свијетли султан најљевшу своју султанију на поклон ионуди. Мерах ли је, кисмет ли је, таксират ли је,. који ли је ђаво — тек тако тп је то! Мени Швабе отеше Сафиру, ама ни ја њима нисам, бели, ост о дужан. Еве види ови протокол! Читај! Таман сам досле за једну Сафиру педесет Гизела, два'ес' Цецилија, десет Цилика, нетнес’ Ема, пет Елисабета, двије Жанике и једну Елвиру похарчио. II ако сам потрошно бабовипу, бели сам им'о за што. Осветио сам се јупачки, па таман ђе издере... — 0, црна ти освета а жалосан впк н са мпом заједно! Што ти је боље, што ли ти је лашње, па да си потаманио и нребацио пр'о дрењка све од бечке царице до шурањске Ма-