Delo

К Љ V С II Н А 331 што сн дужан“. А изнутра плач детета и као уздах: „Проклета ти кућа“. Пак? Отншло све у натрашке. Јели могуће да је у једанаест годипа све пропало... све? Оп поседео, сагнуо се и пема ништа... пишта на овоме свету до ове кљусине и десет ноката. То је иремишљао и кљуснна му је била мрска, мрска до Бога п пљуцкајућ жуту пљупотипу, као да је жуч бљувао, неуморно, бесно је тукао по мршавнм плећима. Али парнпче ко да и не осећаше. Пшао је увек кораком, а хрбат му се савпјаше као вал и главом је клнмао; мпслио би да ће му на свакн корак па земљу иасти. Јесењи се сутоп брзо хватао. Пп западу, где су далеке планине попримале све живљу љубичасту боју, било јејош руменнла од пошљедпих сунчанпх зрака. Нпје било ћуха ветра. Нпје било душе видетн на далеко и широко. Пала је ноћ без месеца, али је било видно од сјаја звезданог а оно кљуспне све но мање каса, чисто муком диже једну по једну оне четирн поге, које као да су срасле са земљом па нх сваки пут из земље чупа. Он туче, беспо, али живинче све једно све по мање. Наједном стаде, издиже главу на се стровалн. Лупнуше две треннце привезате о бокове, о земљу п зближпше се једна другој при врху правећи као кров над палим парипчетом. Удари човек у псовање. За свакпм ударцем на плећима жпвотиње ређале су се псовке једна црња од друге. Па се предомнсли и ухвати за коноп, који је бно парипу окомотан око главе, н ухватп за главу па стаде теглити, теглнти што је пмао снаге, ал' оно нн макац. Било је цркло. Али су очи остале отворене н некакав тупи поглед избијаше нз њих. Он чисто внђаше у провидно.ј тами. Нешто немо и хладно, али страшно, читав његов живот, којп ипје био разумио. Он се престрашп и нагпе бежати, бежати главом без обзира у мпрну, нему јесењу поћ п остави кљуспну напртену треницама на цести. Човек је гори него жпвотнња, среће ми! Кпстан.е, октобра 1906. Рикард Нннолић