Delo

ЕДУАРД ХАРТМАН (СВРШЕТАК) Своју практичну философнју изложио је Хартмаи !авном у три велика дела своја о Етпци, филозофији релг. је (у другом систематскн део) н Естетици (у другом спстем. ком делу). Ми ћемо у кратко изложитп садржину тих његовп дела. У Етици разлпкује Хартман праве моралне прннп од лажних. Ови последњи обухватају прпнцппе пиднвпдуам »тогизма и хетерономног морала; они ирви пак обухватају ;п;тивне мотиве (ТиеЂГеЛегп) моралностп, затим објективн пшнцине морала (циљевн моралностп) и на послетку прннцпг који престављају праоснов (1Јг§гипс1) моралностп. Пидивидуалнн егоизам пма две своје »1»<>рме: зсма кн п небесни или транцендептни егоизам. II једни п другп н нту се одржати као моралнп принципп. Кад би првн бпо тачл ида би, вели Хартман, п највећп злочнн био допуштен, сач ако остане неоткрлвен. Хришћански транцендентнп егоизам г;о се тако неда одржатп: пе само да су његове теорн.јске подлог о'»есмртности итд.) немогуће, него је то становнште с етичког гедишта још пеонравдапије од првога. Јер, вели Хартман, >кле земаљски егоиста ие мнслп само па себе, него бар јог на своју жену п децу, мисли небесин егонста само на себе. 1сто тако пе дају се одржати нн одговарајуће негатнвне форм »тоизма, цинизам (оди. стоицнзам) п аскетпзам. Хетерономни прпнцнп морала јавл>а се у разлпчпп »»рмама, као ауторптет породице, државног законодавства, очаја, као ауторптег цркве н божанске воље. >' свнма овнм с »јнм