Delo

338 *П*ДН ЕДУАРД ХАРТМАН фопама хетерономни прпнцип морала не може се одржатп. •Је| тети извођењем т.уђе воље произвести радњу која има субјелтно-моралну вредност, то је, вели Хартман, исто што и хтгј постати дебео тиме што ће другијести. Права моралност М1 1 ћа је само на ступњу зрелости, где се она јавља у облику мослне аутономије. Гпме смо дошли на праве моралне принцине. Да би моралост у аутономном свом облику била могућа очевидно је погебно, да у људској природп леже нзвесне моралне предисозицпје, које ипстинктивно одређују вредноет људскпх радња у оралном погледу. Те се диспозпцнје јављају најпре у облп" морала укуса (Сгевсћтакзтога1), затим у облику морала цсг ања (Ое±'Г1ћ1бтога1) и на послетку у облику морала разума (А V шп±±тога1). Морал укуса јавља се као морални укус (такт), кг I равнлпа средпна (Аристотелов пргшцип морала), на послетку ка шдивидуална п универзална хармонија. Као пајвнши морагп припцин морал укуса неда се одржати, јер је укус ствар сл ективна, а морал захтева опште норме. Ипак морал укуса је рави морал јер укус моралпп почива несвесно на самом ра- му. Морал осећања већ је ближи за један степен овом послзњем. Морал осећања јавља се у облику моралног осећања, саоосећања (8е1ћб±о-е±пћ1) поосећања (Хасћо’е±и1ћ), самосећања, нг : па за удруживањем (СгебсћН^8е1±б±г1ећ), ппјетета, верности, љ-авп и осећања дужности. Али ни морал осећања не може валгти као највиши псћшцип морала и то са истог разлога са кота и морал укуса то не може оитп. Тек морал разума у сиоу је да својпм нормама да општост и апсолутпу обавезнсг и с тога је тек на томе становишту морална аутономија мсућа. Бесмртна је заслуга Кантова, вели Хартман, у томе ш7 је у разуму упознао једпни могући припцип правог мора.т. Само се моралнн закони разума не смеју схватптп чисто' фомалистИчки какојето учинио Кант, већ се формални принцг: разума мора испунити реалннм садржајем,. али, као што вен Шлајермахер, разум мора ући у природу да бн нрирода потала разумна. Истинитост, слобода н једнакост не могу се, веи Хартман, сматратп за садржајне прпнципе разума, јер ти с,\ финципи или једпострани (као принцип истиности) или неопеђепи (једнакост и слобода), и не само то, него шта више рзнмпа неслобода и неједнакост престављају захтеве самога