Delo

ЕДУАРД ХАРТМАН (СВРШЕТАК) ✓ Своју практнчну фплософнју изложио је Хартман у главном у трп велика дела своја о.Етндн, филозофији релпгије (у другом снстематскп део) п Естетици (у другом систематском делу). Ми ћемо у кратко изложити садржину тих његових дела. У Етици разлпкује Хартман праве моралне принцппе од лажних. Ови последњи обухватају принциие индивидуалпог егогизма н хетерономног морала; онп први иак обухватају субјективне мотиве (ТпеМеДетп) моралности, затим објектпвне принципе морала (циљеви моралностп) и на нослетку принципе који престављоју ираоснов (1јТ°тшк1) моралностп. Пндивидуални егопзам нма две своје форме: земаљски п небесни нли транцендентнн егоизам. II једни и други не могу се одржати као моралнп принципп. Кад бн први био тачан онда би, вели Хартман, и највећи злочин био допуштен, само ако остане неоткривен. Хришћанскн транцендентни егоизам што се тако неда одржатп: не само да су његове теоријске подлоге (бесмртностп итд.) немогуће, него је то становшнте с етпчког гледишта још неоправданпје од првога. Јер, вели Хартман, докле земаљски егоизта не мисли само на себе, него бар још и на своју жену п децу, мисли небесни егоиста само на себе. Псто тако не дају се одржати ни одговарајуће негативне форме егоизма, цинизам (одн. стоицизам) и аскетнзам. Хетерономни приицип морала јавља се у различним формама, као ауторитет породице, државног законодавства, обичаја, као ауторитет цркве и божанске воље. У свима овим својим