Delo

ЕДУАРД ХАРТМЛН 333 формама хетерономни прннцпп морала пе молсе се одржати. •Јер хтети извођењем туђе воље произвести радњу која има суојективно-моралну вредност, то је, вели Хартман, исто што п хтетп постатп дебео тпме што ће другл јестп. Права моралност могућа је само на стунњу зрелостп, где се она јавља у облику моралне аутономије. Тнме смо дошлп на праве моралне принципе. Да би моралност у аутономном свом облику била могућа очевидно је потребно, да у људској природн леже извесне моралне предиспозицпје, које пнстинктнвно одређују вредност људскпх радња у морадном цогледу. Те се диспозицпје јављају најнре у облику морала укуса (Сгевсћтакзтога!), затим у облику морала осећања (ОеШћ1зтога1) п на послетку у облику морала разума (ТепшпЈгтога!). Морал укуса јавља се као морални укус (такт), као правилна средпна (Аристотелов принцип морала), на послетку као ипдивидуална п универзална хармонија. Као пајвпшн морални припцип морал укуса неда се одржати, јер је укус ствар субјектпвна, а морал захтева опште норме. Ппак морал укуса је правп морал јер укус моралпп почнва несвесно на самом разуму. Морал осећања већ је блпжи за један степењ овом последњем. Морал осећања јавља се у облику моралног осећања, самоосећања ($е1ћз%еШћ1) поосећања (Хасћ^еШШ), самосећања, нагона за удруживањем (СтезсћП^зеЦзИћећ), пијетета, верности, љубавп и осећања дужностп. Али ни морал осећања не може . важити као највиши псћшцип морала и то са истог разлога са којега и морал укуса то не може битп. Тек морал разума у стању је да својим нормама да општост и ансолутну обавезност н с тога је тек па томе стаповншту морална аутономпја могућа. Бесмртна је заслуга Кантова, вели Хартман, у томе што је у разуму упознао једини могући прппцнп правог морала. Само се моралнп законп разума пе смеју схватпти чисто' формалистички како је то учипио Кант, већ се формални принЦнп разума мора испунити реалннм садржајем, али, као што велн Шлајермахер, разум мора ућп у прпроду да би ирирода постала разумпа. Истинитост, слобода н једнакост не могу се, велп Хартман, сматрати за садржајне прнпцппе разума, јер ти су принцпнп нли једпострани (као принцпп истнности) или неодређепп (једнакост и слобода), п не само то, него шта више разумна неслобода и пеједнакост престављају захтеве самога