Delo

348 Л Е Л О на објект (теологија) иа аатим с обзпром на субјект (Антропологија п Космологнја) религнјског односа. Вог као објект релнгпјског односа пма да се схвати нре свега као момент који уништава нашу зависност од света, затим као момент који заснива аисолутиу зависност од њега п на послетку као момепат којн заспива нашу слободу у њему. У првом ногледу релпгпјска Метазифика износн трн основпа доказа за егзнстенцнју и биће божпје, којн одговарају слнчним доказнма теорнјске Метафпзпке. Из митолошког доказа следује егзпстенцпја аисолутност, из космолошког следује да је ово апсолутно биће подлога света а да пнје идентнчно са самнм светом, из телеолошког да је оно творац теолошког светског реда а особине божанског бпћа које нз њнх следују ове су: супстанцијалитет, идентнтет са собом, биће у себи (Јпз1сћ8е1н), вечност, духовност (Ое1зИ^кеИ:), свеирисутност (А11^е^еимгаг1), свемоћ, свемудрост (А11\\'е181кч1) и свезнанство (АПмчззепћеИ). У другом погледу религнјска Метазифика пзноси оиет три доказа: доказ онолошки, доказ исихолошки и доказ иделтитетно-фнлозофски. На основу првог доказа Бог је последњи о'јективни разлог наше егзистенције, на основу другог доказа он је последњи субјективни разлог наше егзистенције, а на основу трећег доказа он је последњи апсолутни разлог обе ове зависности. На основу ових доказа биће Божије може се већ много конкретније одредити него што је то случај на основу пређашња три. На основу њиховом на име Богу се мора придати аисолутнп пнтуивитет његове ндеалне функције (разума), затим он се мора схватити као дух и то као несвеени безлични дух, јер само на тај начин он може бити заједничка подлога кас* несвесне материје тако и свеснога духа. У трећем погледу религијска Метафизика износи опет три доказа, на основу којих се Бог има схватити као објективна правда, као субјективна правда, светост (НегН^кеП) и милост и напослетку као објектпвна светост и милост у кратко као морални светски ред. Човек као субјект религијског односа има да се схвати прво као субјект коме је спасење потребно, затим као субјект који је за спасење снособан. Човеку је потребно спасење у двостручном смислј: спасење од зла и спасење од греха. Да би спасење од зла било потребно очевидно је, да песимизам мора бити тачна доктрина, тако да