Delo

ЕДУАРД ХАРТМЛН 339 песимизам чини неопходан постулат религијске свести. Како је грех неизоставно везан за егзистенцију зла то је и спасење од греха за човека нужно. Зло у моралном смислу састоји се у отпору човеком противу објективног моралног светског реда, а тај је отпор могућ зато што човек нреставља један засебан индивидуум, и док је год човек свесап само свога засебпог индивидуалитета а не и везе које га за целину света веже дотле је он природни егоиста и као такав неспосан за спасење. Способан за спасење постаје човек онда, када на основу несвесне моралне диспозиције која лежи у њему упозна себе као члана општег моралног светског реда. У индивидуалној вољи као релативно константној групи парцијалних функција божанске воље има да се разликују три сфере: природна или подбожанска морално — зла (ћбве) или против-божанска и морална или божанска (§-ои^ете1п), од којих се само у овој трећој манифестира божанска милост и од којих је само на основу њеном човек у стању да се спасе. У религијској Космологијп испитује се како има да се замисли свет, како бп с једне стране била могућа његова апсолутна зависност од Бога а с друге стране релативна зависност његова од њега као и нужност његовог спасења. У ирвом погледу мора се, на супрот теизму, који узима да је супстанција света нешто одвојено од саме супстанције Божије и ако створено од овог последњег, узети да је супстанција света у самом Богу, да је свет непосредна манифестација, непосредни акт самог Божанства и на супрот апстрактном монизму мора се претпоставити да је ова мапифестација његова исто тако реална као и сам он, јер иначе спасење света и човека било би непотребно и илузорно. А да би спасење света било нужно и потребно мора се претпоставити, дајесветукорену своме рђав, јер само у том случају уништење његово је апсолутни постулат религијске свести. Као што спасење индивчдуума лежи у смрти његовој, тако исто и спасење света лежн у престанку, у уништењу његовом и Хартман и овде пзводи на основу религијске свести свој песимизам и могућност уништења света, чије нам је раније извођење већ познато. религиској Етици Хартман процес спаса, којим се долази до моралног оздрављења и освећења и то како у субјектпвном тако и у објективном смислу. Субјективнп процесспаса почиње са буђењем милости, јавља