Delo

340 Д Е Л 0 се потпуно у њепој делатности, а аавршује се са сталпим плодовнма њепим. Услови, који чнне те се јавља милост, леже пли се губе ван човека, у религискнм нреставама Јпегове околине илн :у самим унутрашњим днспозицнјама његовпм (наследна мплост), п кад овнм условнма прндођу још нзвесне специјалне околности, дожпвљајп који изазивају жељу за спасењем, опда се мнлост јавља као моментани акт који осветљава човека (Кг1еЈсичпц) п тиме је милост пробуђена. Активно развнће милости (КтГапип^ с!ег (1шн1е) има две своје стране, једну негативну и другу позптшшу. С негатпвне своје стране она се састојп у наиуштању стаоовишта егнистпчног, а ночетак јој је и иужни предуслов у осећању према (бсћиМђеунзГвеш), са познтивне страпе своје она се састоји у радикалној моднфикацпји унутрашњости човекове у ставлшњу етичпе унутрашњости (е(1нбсће (ГеМпипр-) на место егоистпчке. Тиме је пак вол>а освећепа и сад је само потребно да се техинком моралпе самодисциилипе утврдп оио п1то је задобивеио. То је процес побољшан.а (Небмепш") н то је нрвн илод мплости. Побољшање се састоји у с.узбијању злих и у ојачању добрих нагона, и те се две фуикције непрестано једна с другом спајају н једна другу помажу. Поболниању као субјективном нлоду мплости одговара сарадња на објектпвном културном нроцесу као објективип плод милости. Објективни процес спаса је телеолошкп светскп нроцес у колнко је овај последњи процес којн преко освећења води универзалпом спасењу. Део објектнвног процеса сиаса који се односи на човечанство, то је исторпја, а културпа исгорија њен духовии екстракт. Међу социјално-етичкпм институцијама, иа којима иочива објективии нроцес сгтса, филозофија релпгпје мора се парочито обрети иа цркву, као институцију чнји .је иепосредии задатак неговање н развнјање религпјског живота човечанства. Ми молимо овде само споменути неке тачке пз иитересантнпх Хартманових нзвођења о томе. Црквеип запт по њему нужан је само на хетерономном становшиту релпгпје свестн, на аутономном становпшту нове религије, религпје будућностн, и мора отпасти. То исто важи н за религијске обреде (култ). Жртва је могућа само на становншту натуралистичких религија, на становшиту праве религије епасења опа нема смисла. Исто тако молптва је у ма којој форми била немогућа на