Delo

ЕДУАРД ХАРТМЛН 341 становишту конкретног монизма, јер Бог није лнчно бнће које је у стању да наше жеље саслуша. Тако псто мора се одбацити и нричешће, јер је оно бесмпслено на становишту иманентпе религије милости. Остаје једино проновед или „служба речју“ као средство којим црква може утицати на религијски живот човечанства, али у даљној будућностп и та једина функција њена постаје излпшна, јер ће поред научног, уметничког и практичног живота духа бити релнгијски живот духа као засебна сфера непотребан, пошто ће цео живот духа битп испуњен религијским духом, јер ће служити религијским циљевима који су циљеви самог живота. У об. .асти Естетике Хартман застуиа гледиште тако званог конкретног идеализма, које стоје на средини између апстрактног ндеализма и наизног реалнзма с једпе и анстрактног идеализма и формализма с друге стране. Док апстрактни ндеализам сматра, да је седиште лепога у надчулној (апстрактној) идеји, и да су чулни објекти само као слике надчулних идеја лепп и док наивнн реализам узима напротив да је седиште лепога у самим чулпим објектима као таковим, дотле конкретнн идеализам узима да је седиште лепога у естетичном прпвиду свеснога субјекта, а да сами реални објекти нису лепи. Тако нсто док апстрактни идеализам узпма да је лепо у безформној идеји а формализам у форми без ндеје, дотле конкретпн идеализам тврди да је лепо у јединству форме н идеје, у изражавању идеалне садржпне у чулној формп. Седиште лепога је у субјективној појави, у естетнчком прпвпду, који нема никаквог односа на реалитет, већ постојп као чисто пдеалан садржај свести, с тога се не може нп назвати лажнпм већ истинитим, искреним (апГпсћиц) прнвндом. Естетички иривид не само што нема нпкакие везе са спољним реалнпм светом него, додаје Хартман, у њему се губи и само ја, оно је апсорбнрано у естетичком привиду. Естетички прнвид изазпва у субјекту идеална естетична осећања, којп одговарају реалним осећањнма изазиваннм од разнпх објеката у којима је изражен нсти идеалии садрихај који је изражеп у естетнчком нривиду. За тако пдеалннм естетнчким осећањима нспуњени п обогаћени привид веже се реално осећање задовољства, у коме се састоји само естетичко ужпвање као таково. Ово реално осећање задовољство водп за собом и појаву реалног свесног субјекта, алн се овај фиктивно пррјпцира у естетпчки