Delo

ЕДУАРД ХАРТМАН 843 садржини. У органској природп закопи неорганске природе употребљавају се као срество и потчпњавају се идеји целисходностн који формпра органпзам. Тиме се целисходно иставља као ступањ лепога, који долази за динамичкп-допадљнвим. Целисходиост је или пасивна или активна, пасивна целисходност се састоји у прилагодности за спољну унотребу, док се активна целисходност састоји у прилагодности за сопствену унутрашњу употребу. Пасивно целисходна су материјална оруђа, које је човечапство у току свога културног развића за своје потребе изобразило, и код њих је лепота све већа што их њихова форма чини згоднијим за употребу. Али права целисходност јавља се тек на стунњу активне целисходности која је идентична са живим (с1аб Иећепсћо-е). Основна форма, у којој се живот с поља манифестира, је локомоција, а основна форма унутрашњег живота је хранење ћелице, које се својпм резултатом манифестира као физиолошка конституција (здравље) и анатомна конструкција организма. Организам као адекватпа реализација идеје живога мора се естетичкн допадати, а пошто је та идеја виша од идеја које се манифестирају у математичним односима и динамичким дејствима пеорганског света, то је п лепота организма већа. То се види већ и из тога, што смо ми склони да у објекте ниже лепоте унесемо симболпчки идеју живота, само да би их уздигли на виши естетички ступањ. Сума свнх телеолошких идеја, које се манифестлрају у организму, сачињава'типичну идеју (Оа1тпо-*к1ее) његову, која преставл^а идеју ступња вишег од самог чистог комплекса нижпх идеја, које су у њој. Отуда нам се поједини организам све више допада што је у њему тип његове врсте јаче п рељефније изражен. Али погрешно је мислити да типнчност као такова преставља у опште внши ступањ Лепоте од лепоте једног датог конкретног индивидуума, као што то мпсли апстрактни идеали* зам (чији је представник у овом случају Шопенхауер). -Јер и идеја типа и пдеја индивидуализма престављају парцнјелне пдеје тј. пепотпуне комаде универзалне мдеје. Али при томе индивндуална пдеја нма у себи још и микрокосмички значај, јер она с једне стране има истп однос према нижим идејама које су у њој какав апсолутна идеја пма према парцијалним идејама својнм а с друге стране, н што је важније, она