Delo

344 Д Е Л 0 указује на идеју вишег гупња, која ју пбухвата и тиме индиректно указује и на сам апсолутну светску идеју. Према томе п микрокосмички значајједне индивидуалве идеје биће се већи што она престављвишн ступањ индивидуаццје, и међу нама иознатим ниским бћима човек преставља очевидно највиши ступањ у овом пожеду, и отуда људски односи и чпне највиши садржај лепогаНатај начин индивидуално-конкретно у људском облику прествља са своје микрокосмичности највиши ступањ лепоте. Ступњима лепога сговарају ступњеви ружнога, о коме Хартман у својој Естетин очигледно говорн. Он ра. шкујече* тири врсте ружнога: 1) ање лепо, које је р\ мо у релативном смислу, према лпоме вишег ступња, 2) релативно нв лепо, у коме нема лепоз на оннм местима где бн требадо ла је има, 3) формално ружо, као неслагане идеје и ирнвида и 4) садржајно ружно (рудао у ужем смпслукоје почива на' нелогичности самог ндеаног садржаја. Ружно као таково нв може никад бити предме уметности, алп < > саспвви део више лепоте употре|ти. Л&ГТ. ■ 1 I«*- * ■ |?*т: г|П|С! I: Ерсте лепога делн Сартман па две групег иа врсте деоога које немају у себп к«Ш(|)Икта п на оне к<»јо садрже фликте. Прва груиа обухнта уавипичн* и умил.ато, друга група обухвата сентиметално. омичпо. грагично п хумористичво. На средини између узнпшоно и уми 11лшше на начггн позпат у 1м-т»»тцц. као мп тиферснтца' тачка обојих стоји чнсто лепо (сћњ шГаећ о.1ег гпп суирот, П'"'; Ле110М(1 ,;а 1:оЈ1'1'- П11 • II! 11ДИ.1ПЧН .реЈДИО негира коифликт. Конфлпкт може бпт 'решен пли иманентво н.ш је његово решеље чпсто гјжикчм-ц ллтпо. < 'ситпмои, м.:т. ц шавају конфликт на пмаентан, трагично*а Вбвсце! ичиаа а хумористично иа пмапетно-трансц фликта лежи у опште ' сспротноД нрема логичноме п плп (спољни конфлпкт) плп индивндуума (унутрашц престављају нај 11ростијц кон(ј»ликта ту је чисг(М решење конфлнкта V | зеквепцију саме ун\ I I & конлогнчнога 1 шнндуа