Delo

Д Е Л 0 указује на пдеју вишег ступња, која ју обухвата и тиме индиректно указује н на саму апсолутну светску идеју. Ирема томе н мнкрокосмнчки значај једне инднвндуалне ндеје бнће се већн што она преставл.а впши ступањ нндпвидуације, и међу нама познатнм ииским бићнма човек преставља очевидно иајвнши стунањ у овом погледу, н отуда људскп одпоси и чнне највпши садржај лепога. На тај начин пндпвпдуално-копкретно у људском облпку преставља са своје микрокосмичности највнши ступањ лепоте. Ступњима ленога одговарају стуињеви ружнога, о коме Хартман у својој Кстетпцн очигледно говори. Он разликује четпри врсте ружнога: 1) мање лепо, које је ружно само у релатнвном смпслу, према лепоме вншег стуиња, 2) релативно не лепо, у коме пема лепоте на оним местима где би требало да је има, 3) формално ружно, као неслагане ндеје и привида и 41 садржајно ружно (ружно у ужем смислу), лсоје почива па нелогичности самог идеалног садржаја. Ружно као таково не може никад бити предмет уметности, алн се може као саставнн део внше лепоте употребитн. Врсте лепога дели Хартман на две груие: на врсте лепога које немају у себи конфликта н на оне које садрже у себи конфликте. Прва група обухвата узвпшено и умиљато, друга група обухвата сентиментално, компчно, трагпчно и хумористичпо. На средини између узвшпеног п умпљатог, које Хартман дефинише на начин познат у Кстетпцп, као ипдпферентна тачка обојих стоји чпсто лепо (с!а* етГасћ ос1ег геЈп ^сћбпе) а као супротност лепоме са конфлнктом стоји идилнчео, које директно негира конфликт. Конфликт може битн решен нлп пманентно или је његово решење чнсто трансцендентно. Сентпменталпо п комично решавају конфликт на иманентан, трагично на трансцендентан. а хумористпчно на пманентно-трансцендентан начин. Биће конфликта лежи у опште у супротности релативно-нелогичнога према логичноме и пли се збива између различних индивндуа (спољнн конфликт) или се збива у унутрашњости једног и истог индивидуума (унутрашњи конфликт). Сентиментално и жалосно престављају најпростије врсте унутрашњег конфликта и решење конфликта ту је чисто иманентно. Тако исто иманентно је и решење конфликта у комичноме, које преставља логичну конзеквенцију саме унутрашње прирбде конфликта, релатнвно не-