Delo

Л Е Л 0 346 да ои архитектуру не рачуна у иластичне уметности (сликарство п вајарство), већ у тако зване везане (ип1ге1е) уметиости, које су ниже од иластнчкнх уметностп (као слободних). ()и сматра музнку за уметност што субјектпвних осећања н одриче да она нма директне везе са идеалним садржајем апсолутне идеје, како је то тврдпо Шоиенхауер, с тога оп одриче п да је музика иајвиша уметност. По њему највиша је уметност појезија, јер она у свом естетпчном прпвпду фаитазнјау стаљу је да тражн сваки могућн чулнн садржај. Хартман налази врло ннтересаитпе апалогије пзмеђу епске појезије н нластичких уметностн (ћПс1еп(1е Кипн1е), лпрске појезије н музике, драме н мимике. По њему роман н драма престављају врхунце поезије и тиме и врхунце саме уметности у опште. Међу сложеним уметностнма највнши ступањ иреставља опера, која по своме појму треба да буде музичка драма, у чему се Хартман слаже са Вагнером1. III Горњем нзлагању Хартманове филозофије хоћу да додам овде неколике критичке примедбе, које се односе на четири кардиналне тачке у његовој теориској филозофијн. Те четири тачке тичу се: 1. појма несвесне психичке функције, па коме почпва Хартманова основна претпоставка несвесног апсолутног духа, 2) односа оба основна атрибута Несвеснога, логичне идеје н нелогичне воље, 3) постанка свесне психичке функције из несвесне, и 4) синтезе песимизма са тако званим еволуционистичким оптимизмом. Што се тиче појма несвесне психичке функције, кад се изближе посмотре докази, које Хартман наводи за могућност њену, лако се да увидети, да се сви ти докази оснивају на недовољном одвајању онога што је у свесној психичкој функцији условљено организмом и онога што тој функцији припада првобптпо. Хартман тврди, да свест упоређује преставе само на тај начин што их дислургивно у времену ниже једну за другом. Међу тим то је петачно, као што сам показао на другоме 1 Најбоље п најопширније излагање целокупног система Хартмаповог иаћи ће чпталац у делу „ЕгЈиагс! \оп НагПпашГз рћИозорШзсћез 8уз(;еш ћп ГггипЈпзз. \'оп Цг АгСћиг Пгепз. 2-Се АиН. Нећ1е1ћег^, СагГ \\'1псег'з СшуегзГСагзћисћћаисНипц 1ћОб.“ којпм се је п писац понегде за своје пзлаган.е пос-лужпо .