Delo

ЕДУАРД ХАРТМАН 347 месту, сама идеја времена бнла би у нами немогућа када евест не би првобитво била у стању да симултано дакле интуптивно упоређу.је преставе.1 Нрема томе ирва основна разлика између свесне п несвесне пспхпчке функције, коју Хартман ноставља, не постоји, и свесна психичка функција је првобитно. чнсто интуитивна. На основу тога отнада и друга основна разлнка коју он поставља: ако је свет првобитно интуинтивна, онда је и раздвојеност у субјект н објект нешто што интуитивној психичкој функцији нужним начином припада, несвесна психичка функција Хартмаиова није дакле могућа. Нрема томе нн ансолутни дух, Бог, не може битн несвесно безлично биће, већ или је тај дух свесан и личан или не постоји. У осталом нп са гледишта религијске свести нема песвесни Бог никаквог значаја, ма колпко да се је Хартман у својој филозофијп религије тврдпо да докаже супротно. Од два основна атрибута, воље и идеје, које Хартман нрндаје апсолутној суистанцији, не би било тешко доказати да идеја, у оном смислу у коме то хоће Хартман, не може бити такав атрибут. Јер претпоставка да у реалности има нечега, што пије коначно, што се не да у логичне појмове увести — а само на основу те иретпоставке могуће би било схватити идеју као засебан атрибут Апсолутнога — сама је пелогична, јер Логпка није у стању да схвати супротност саме себе. Воља међу тим несумњнво да чини један атрибут Апсолутнога, иошто се да математпчном евндентношћу доказати, да је овај наш свет нромене морао имати почетак у времену,- а тај почетак његов не би био могућ ако се у бићу неби претпоставила способност. за спонтане промене, дакле воља. Међу тим псто се тако да показати, да воља сама за себе није у стању да употреби тај свој сионтанеитет ако она није свесна воља, тако да се поред воље мора претноставпти свесност као други основнп атрибут у апсолутном бићу.а А да су само та два атрибута могућа, да се доказати на основу принципа супротностп, по коме'је само оно могуће као квалитет, што је у исто доба ограничено другим 1 21 Види о томе у моме делу „Рппс1р1еп Лег КгкепгтЛећгб. Рго1оцотеаа /иг а1но1и(:еп МеЦфИуиЈк. ВегИп 1900. Кар. 111. 2 Впди о томе моје метафизичпо дело ,.Ргтс1р1еп <1ег Ме^арНуМк I Мп<1 ег*1з Ађ1ћеНип$ есе. НеИеШегу; 1904‘‘ стр. 146—155. н. м. М. стр. 120.