Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦП 359 њачким бофлом; прошетали смо му се Молосом, камо је Јевреја тушта и тама, и Бешчинаром, где се шетају Туркиње па буљуке; ишли смо колима на мали Кара Бурну, возили смо се чамцем скоро до Беликог Кара Бурну; иоходили смо МевлевХане н Чауш Манастир, правили смо посете...: с мужем сам ишла у две грчке куће, с пријатељицама у четпри турске. Све за два дана! 0*грчким кућама имам ти писати оволико: дочекаше нас лепше него што се дочекују нови познаници, послужише нас слатким од ваниле (веле, обичај њихов: слатко) и кавом, а с нама се разговараше покретима: ми не знамо грчки, они не знају српски. У обе куће по три удаваче, на које се може односити песма телалска: „Купујем старе крпе и старе девојке“. Да ли су много бирале илн им није дошао суђеник. 0 турским кућама... С једном љубазном Швајцаркињом, Госпођом Г. Велића, професора, ишла сам муарифовицп, Џевдет-пашиној кћери из Дариграда, турској списатељицп, која ми се врло допала, не што је говорила о књижевности (мало је о томе н говорила), • него што је нежна мајка: непрестано о децп. Говори францускн с нагласком сасвпм турским, и сваки час се обратн г-ђи Велићки с речима: „Соттен! сШ оп еп !гап<Ја18?“ а нре него што би госпођа имала времена да јој каже, она сама изусти реч, или реченицу за коју је питала. С Емир-ханумом сам ншла X. паншној кћери, опет цариграђанки, лепој девојци једпој, турском песнику кога сам на турској свадби видела. Она седи на Пиргусу, у дивном летњиковцу, с терасама окренутим мору и „баба-фингом“ одакле се тако лепо видн Олимп, који лепу девојку, поклоницу грчких муза и обожавалицу француских песпика, свакако инспирује више него Кешиш-даг. Она је говорила готово само о књижевности, п видела сам да има силну љубав за песме које пише, али нисам могла видети да ли има талента, пошто нам ни.једпе# своје песме не прочита. Она нева о љубави (а о чему бн другом певала Туркиња?), и то о љубавн идеалној, која се, како рече једна млада ханума, удата, младнм критичарима не допада, јер они би, каже та ханума, волели онаку љубав као што је Терезе Ракенове, која се не заносп драгаповим јој очпма, него вратом; а старији, велп, напротпв воле је: кад долазн од девојке, нека се внди у њој девојаштво. Седеле смо на светлој тераси, окренутој Беломе Мору; бејаше још ханума, гошћа;