Delo

до нас су дониралн звуци једне мандолнне, из чамца с младим л.удима; сунчеви су зрацп златплн море далеко, а на тераси, у хладошшн говорила је лепа девојка. Из њена говора дознадох да је за прву песму њену није одушевпо ниједан песннк араискн, нлн персијскп, или турскн, н ако нх је по очевој Јкелш све чнтала, него француски, кога ју је научила волети њена „слатка као шербет“ гувернанта, Парижанка, МИе СгансИе (чудно презиме): одушевпо ју је бесмртни Ламартин, његова песма једна, она: „8иг 1а р1аце *опоге ои 1а тег <1е 8огеп1е...а: она што се зове: Ие ргетјег ге$ге1. „ПаМпсе, мадам, слатки де Мпсе! „ве8 Робв1е8 КоиуеПев... „8Ј уопз егоуе/ пие је \ајб <Иге „Ош ј' обе апиег. Је пе баигајб, роиг ип егарГге, Уоиб 1а потшег.“ Њу заноси Шатобријанов Последњи Абенсераж као н Ламартинова Грацијела; лута она мислима по аранској Алхамбрп плачући, те се видн п да нагиње романтизму и да је мухамеданка. — А вашп књижевници, ханум? — Пма нх са златним иером, мало, има их с гвозденим, много, нма пх с гушчим, има их с тршчанпм, и има их којн држе у место пера иглу, кбнац и некакве крпчпће, или маказе. Они са златним пером горди, ови други надувенн. Ни Алије хануму, нп Ниђар-хануму не гледају: не прнпадају ни једној котерији. Овде се здружили двојица, онде тројица, тамо четворица, па једни друге хвале. Овај из овога друштва тражи од свпју из онога што француски критичари од Француза. Лепа ' књижевност нам, веле нашн критичари, не ваља. А они шта пишу? Кад дође време да међу њима буде који КетаКге, који Ра^ие!, — који 8ат(е-Непуе, онда ћемо и ми бити бољи. Кад нам напишу наиш ппсцн паучне књижевности књиге онакве какве пишу францускн, онда имају право да нрема нама буду строгн. Онакве, граматике, онакве речнике, онакве историје, онакве географије, онакве митологије... 0, Боже! сами ништа нису дали, а од другога колико траже. Ми ништа немамо. Ако је Турчин напнсао какву турско-француску граматичицу, ми се