Delo

ПИСМА ПРИ.ЈАТЕЉИЦИ 361 њом користимо, што њеним листовима завпјамо со, црни и црвени бибер, кад пођемо на Кара Бурну; ако ли је написао по какву литерарну студијицу, ми, ако је нисмо поцеиали пре но што смо је прочитали, узвикујемо, преврћући њене листове: „0, ћоп јоиг, тоивјеиг! Сотгаеп! аПез-Уоиз, теззхеигз!“ јер сад видимо у њој БетаКге-а, сад 8ат1е-Веиуе*а и друге... А онн што едан другог хвале, тепају један другоме. „Ј1 а е!е 1ои1е за \ие Ш1 епГапК еГ ип епћип о’аГе“, тако вели 1амил Фаге о оном нежвоад де Мнсе-у. „КпГапГ о-а1е“, зову једни једнога нашег песника, и ако ои му врло доликовао надимак „Бекри-Хамза“, ношто увек заудара на мастику. Пију, мадам, већина: мастпку. Ако по сву ноћ не бекрија и непрестано му се не потписују менице, није, по мњењу наших, песник... Ах! а Паризлије! — Па ви волите Французе. — Волим Французе, не волим „пофранцузењаке“. Хоће да стану поред фраицуских џинова турски кепеци! Ба °теп'от11е арегсиГ 1е ћеиГ, етча за ^гоззеиг, УоишГ Г 1т1Гег, 8’епПа еГ сге\ а. — Немојте, ханум, тако, девојка сте. Кад би чули младићи да сте пакосии, не би вас узелп. — 0 не ои! „Ја сам права Еиглескиња,“ обично би рекла мис Блак, моја учитељица, кад јој когод помене удају. А ја сам права Туркиња, говорим ја кад мн се прети срџбом младића. А зашто да се удаје она која пма од чега да живи? А н сирота: нека плете кесе, нека везе јаглуке, нека тка, нека шпје и везе: нека радп па да се рани, нека не да слободе. — Да се не бојите, ханум, ортака? — Ја се тога сад не сећам. — Треба да се сећаш, рече једна плава, што до сад ћуташе, као и остале, н само по каткад узвпкиваше. слушајући пашину кћер: Т1епб! Пепз! Раз роззЉЈе. Јесте ли читали, мадам, Савремене Мусломанке од наше Алије-хануме? Она, говорећи у тој књизи о полигамији, каже: „Голуб се задовољава само једном другарпцом, док је петао господар више кокошију: а доказано је да човек принада овој врсти животиња које траже полигамију. — 0! Ортака! рече девојка. II сувише сам ионоспта да би се, удавши се, изложила таквом нонпжењу, и сувише сам осетљива, да би поднела да ми се дели љубав на двоје. Љубав кажем; јер ја бнх се само нз љубави удала.