Delo

Од ов(» леие, не младе (нма двидесет четирн године, а то је у 'Гурака већ уседелица), пакосне девојке, отидосмо једној беговнци, ту на Ипргусу, где затекосмо смех, не смех него врисак, што долажаше н» раздрагана срца; нпти се, хануме, којих је бпло десетпну, ућуташе кад мн уђоемо, те мени врло ненријатно беше. Шта вам је? Шта нма? говори Кмпр-хапума, не дајућн да јој скнну чаршаф п пече док јој не кажу. Младе од смеха не могу да одговоре, а једпа постарија рече; — Погодп, Кмпр-ханум. — Да ннје којп муфтија обријао браду? — Још смешнпје, ха, ха, ха! — Да ннје коме имаму порасла коса? — Још смешпије, ха, ха, ха! — Да се нису у џамији вртели дервншн? — Још смешпије, ха, ха, ха! — К, може бити ашпкују хаџи-Хасан и Мифет-ханума (двоје врло стари)... Не погађам внше. — Емир-ханум, Кара Куш... — Узео трећу? — Добио сина. Кад Кмир-ханум чу ове две речи, она се засмеја, припљеска длановима колико игда може. Ни појма нисам имала, што је то смешно, ако је когод добио сина; али ми Кмпр-ханум, иошто се од смеха поврати, псприча: — Мурат-беј, звани Кара-Куш (црна тнца), бинбаши (мајор) оженно се једном младом и лепом Солунком пре десет годнна, н она му рађала женску децу: родила му шест кћери. Кад му пре годину и по родила, и он видео да је опет девојче, устумарао ее, ишао дошао, час био много тужан, час био врло весео, после недељу дапа само ћутао, после недељу дана непрестано говорио, после се бријао двапут на дан и мењао сваш јутро кошуљу, после педељу дана сукао бркове и пспод ока погледао, после се недељу дана искашљивао и ништа не рекао, н најпосле се нскашл.ао и рекао: „Јазук! оволико моје имање!“ А мајка га питала: — Што, сине, јазук? немаш ли деце? Он мајци одговорио: „Узалуд деца, мајко, кад шест дадпја ниједан кадија. — Пма ти кадија у брата: не мора ти имање прећи у туђе руке. „Кад пева петао у туђој авли.ји, ми преспавамо зору." Сутра-дан. рано, обукао се, обукао се, па пред 0 I злвм*-1 жпвлву.**0* р-'-' ЈвЈЧ НО 0 : а поие г је -заврдд Кара-Куд јда гд:: лва ј чаршнјЕ I стара и | сшпе с с каспн тн: I г*д вгте-Ј бабвд. А »-ц, I кад• гц дај г' клела: СЈ Бог (ЈДцр * ј I ту зал од ОД снец ГОВЈПј г . ; ' . ■ г 4 * V - ) џ- % * -Г » Ш- ^ Т-.~ -г } ** -г. > Ј: