Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 363 жену: „Добро јутро, ханум! — Добро јутро, ефенди! „Чудан сам сан ноћас уснио. — Нека тп је хаирли да Бог да! „Пред кућу ми са скопљанске стране долете кокошка, умеша се у нашу живину, и мало па закокота, снесе јаје, леже на њ, испнли се инле — гаћаст петлпф. Шућур \“ Она се сети шта је, али јој се од јада стегоше внлнце: ншнта му не рече. После иедељу дана, пмала је у кући ортака. Али она јадна није тај ортаклук поднела лако, но дан и поћ плакала. "За шест недеља хтеде очи иснлакати, а после се трже и узе се молити Богу, свесрдно, из дубине растужена и увређена срца: да је умири Он, благи. „Дај ми сабр (трпљење), о Аллах! с тпм је почпњала молитву, и с тим је завршавала. II шта би? Ортакнњајој тешка, тешка и опа; а Кара-Куш, од куда иде да иде, новој мед п шећер носи; ова јадна гледа то и само внче: „Дај ми сабр, о Аллах!“ Кад пре два месеца, Кара Кушу родила нова жена: дадију... Што би жепа у Солуну, обрадова се и насмеја се; а Кара-Куш се у чаршпји не виде за десет дапа. Сад му, ето, вндпш, родила стара кадију!... „Шућур, Аллах! Ко ће као тп, Јараби!“ изустише све у глас; а једпа стара, сирота, што донела овај глас с касумијске стране чак па Пиргус, рече: — Море да видите њу сада! Кад бабица рекла: син! она онако ро.вита узела да виче: Аллах! нослао си ми сабр, хвала ти! и хтела, нечиста, да клања, али је од* тога греха задржала бабица. А кад ушао к њој Кара-Куш, оп се опустио као нетао кад му покисне реп, а овамо му дрхти брада. „Ево ти кадија, ефенди, ја сам ти га родила: Алла ашк на (за Божју љубав)! дај му име Сабри. Он није имао куд: у Божју га љубав заклела: дао детету име Сабри. — Сабри! Сабри! прихватише Туркиње радосно, као да су Бог зна шта добиле, и завршише узвиком: — Ко ће као ти, Јараби?! Одавде одосмо Емир-хаиуминој прнјатељпцн, пашинпци; ту затекосмо Ђул-хануму са Зарифом п .још була: све плачу, од срца, као што су се оне на Пиргусу смејале. — Шта је? Какав је то плач? На Ппргусу тресу се копаци од смеха, ннта Емир-ханума. А пашинпца, фина, фина, одговара: - А, штета! а грехота! — умрла Фатп Псманл-бегова. - Умрла?! А, штета! рече Емир-ханума, на, и пе развившп се, седе иа диван, поклопи лпце у руке, па зајеца. ШШШШЛI