Delo

Д В Л 0 362 Од ош‘ лепе, не младе (има двадесет четири годнне, а то је у 'Гурака пећ уседелица), пакосне девојке, отидосмо једеој беговнци, ту на Нпргусу, где затекосмо смех, не смех него врнсак, што долажаше на раздрагана срца; нпти се, хапуме, којих је бпло десетину, ућуташе кад мн уђоемо, те менн врло ненријатно беше. Шта вам је? Шта има? говори Кмпр-ханума, не дајући да јој скнну чаршаф п иече док јој не кажу. Младе од смеха пе могу да одговоре, а једна иостарија рече: — Погодп, Емир ханум. — Да нпје који муфтија обријао браду? — Још смешннје, ха, ха, ха! — Да није коме имаму порасла коса? — Још смешније, ха, ха, ха! — Да се нису у џамнји вртели дервиши? — Још смешније, ха, ха, ха! — Е, може бити ашпкују хаџи-Хасан и Ми(1)ет-ханума (двоје врло старн)... Не погађам више. — Емир-ханум, Кара Куш... — Узео трећу ? — Добио сина. Кад Емир-ханум чу ове две речи, она се засмеја, припљеска длановима колико игда може. Ни појма ннсам имала, што је то смешно, ако је когод добио сина; али ми Емир-ханум, пошто се од смеха поврати, псприча: — Мурат-беј, звани Кара-Куш (црна тица), бинбаши (мајор) оженио се једном младом и лепом Солунком ире десет година, и она му рађала женску децу: родила му шест кћери. Кад му пре годнну и по родила, и он впдео да је опет девојче, устумарао ее, ишао дошао, час био много тужан, час био врло весео, после недељу дана само ћутао, после недељу дана непрестано говорио, после се бријао двапут па дан и мењао свако' јутро кошуљу, после недељу дана сукао бркове и испод ока погледао, после се недељу дана искашљивао и ништа не рекао, н најпосле се пскашл>ао и рекао: „Јазук! оволико моје нмање!“ А мајка га питала: — Што, сине, јазук? немаш ли деце? Он мајци одговорио: „Узалуд деца, мајко, кад шест дадија ниједан кадија. — Пма ти кадија у брата: не мора ти имање прећи у туђе руке. „Кад пева нетао у туђој авлији, ми преспавамо зору." Сутра-дан, рано, обукао се, обукао се, па пред