Delo

ГШСМА ПРИЈАТЕЉИЦН 363 жену: „Добро јутро, ханум! — Добро јутро, ефенди! „Чудан сам сан ноћас уснио. — Нека тп је хаирлн да Бог да! „Пред кућу ми са скопљанске стране долете кокошка, умеша се у нашу живнну, и мало гш закокота, снесе јаје, леже на љ, испили се гшле — гаћаст нетлнјп. Шућур 1“ Она се сетп шта је, али јој се од јада стегоше внлице: нпшта му не рече. Носле иедељу дана, пмала је у кући ортака. Али она јадна није тај ортаклук поднела лако, но дан н ноћ плакала. "За шест недеља хтеде очи пснлакати, а носле се трже н узе се молити Богу, свесрдно, из дубине растужена и увређепа срца: да је умири Он, благи. „Дај ми сабр (трпљење), о Аллах! с тпм је почињала молитву, и с тим је завршавала. II шта бп? Ортакпњајој тешка, тешка и она; а Кара-Куш, од куда иде да иде, новој мед н шећер носи; ова јадна гледа то и само виче: „Дај ми сабр, о Аллах!“ Кад пре два месеца, Кара Кушу родила нова жена: дадију... Што би жена у Солуну, обрадова се и насмеја се; а Кара-Куш се у чаршији не виде за десет дапа. Сад му, ето, виднш, родила стара кадију!... „Шућур, Аллах! Ко ће као ти, Јараби!“ изустише све у глас; а једпа стара, сирота, што донела овај глас с касумијске стране чак на Пиргус, рече: — Море да видите њу сада! Кад бабица рекла: син! она онако ро.вита узела да виче: Аллах! послао си ми сабр, хвала ти! и хтела, нечиста, да клања, али је од* тога греха задржала бабица. А кад ушао к њој Кара-Куш, он се опустио као петао кад му покисне реп, а овамо му дрхти брада. „Ево тп кадија, ефенди, ја сам ти га родила: Алла ашк на (за Божју љубав)! дај му име Сабри. Он није имао куд; у Божју га љубав заклела: дао детету име Сабри. — Сабри! Сабри! прихватише Туркпње радосно, као да су Бог зна шта добиле, и завршнше узвиком: — Ко ће као ти, Јараби?! Одавде одосмо Емир-хануминој пријатељпцн, панишнци; ту затекосмо Ђул-хануму са Зарифом н .још була: све илачу, од срца, као што су се оне на Пиргусу смејале. — Шта је? Какав је то плач? На Пнргусу тресу се конаци од смеха, пита Емир-ханума. А нашинпца, фина, фина, одговара: А, штета! а грехота! — умрла Фатп Псмапл-бегова. Умрла?! А, штета! рече Емнр-ханума, па, и не развившп се, седе на диван. поклопн лнце у руке, па зајеца.