Delo

0 ЖЕЛЕЗНИЦАМА УСКОГ КОЛОСЕКА Прво питање, које нам се намеће, при расправљању ове теме, јесте: Шта су то управо железнице уског колосека? Које железнице смемо тим именом назвати? Једна од најкраћих и најтачнијих дефиниција била би: све оне железнице, које су уже од нормалног, за дотичну државу прописаног, колосека називају се железнпцама уског колосека. Као што се види, из саме ове дефиниције, железнице су уског колосека један релативан иојам и зависан од нормалног, прописаног, колосека појединих држава. Колосек који се код нас сматра као нормални, био би за Русију и Шпанију уски, јер, као што је познато, те државе имају шири колосек од нашег нормалног колосека. II ако би горња дефиниција уског колосека била најтачнија и најкраћа ипак она није уобичајепа и навикло се, да се железницама уског колосека називају оне железнице чији је колосек ужи од уобичајеног колосека у Европи, а који износи 1,435 мет. и назива се нормалним колосеком. Они колосеци, који су шири од нормалног, називају се именом дотичне земље у којој су, те тако имамо тако звани руски колосек 1,524 мет., шпански 1,740 мет., ирски 1,600 мет., јужно-америчкп 1,676 мет., а у Еиглеској постојала је чак једна железничка пруга Огеа! \\гез1егп Ваћп, са колосеком од 2,134 мет. Разлог зашто те државе имају шири колосек од нормалног јесте у првоме реду: стратегиско-нолитички; за тим у жељн за новачењем и одвајањем од осталих, а тек у последњем реду дошли бп климатски разлози, којима се, рецимо, Русија правда за свој колосек. Да наноменемо још и то: горњи, нормални, колосек није