Delo

НЕМАЧКЛ I>0МЛIIТIIКА 61 пољу преокрет п да унесу у драму романтичке тенденцпје; тако .је Вилхелм, по рецепту свога брата Фрпдрпха, хтео да ожнви у новом облпку античку драму својом „Ијоном“, а Фридрих је у исто доба нод утецајем Шпапаца покуша да у своме „Аларкосу“ свеже Ксхила с Калдероном. Али замаи су онн сами бплн задовољип својпм послом н замаи им је пчмоћпи Гете, као управитељ вајмарског позоришта, притекао у помоћ, те дао прпказатн оба комада, успех је пзостао нотпуио п романтпка је добила свог пстинског драматпчар тек у Тнку, у чијој „Геновеви“, па „Октавијапу“ н „Фортунату“ имамо готове тппове ромаитнчке драме. Главна је карактеристпка ове драме, да једнако претп, да се свакп час може претворптн у епос или пзменути чак и у лпрпку. 0 драмском једпнству нема ни говора. У „Геновеви“ нма нреко 60 сцена па 30 разннх позорншта; лирски размери шпре се ианзмепце са станцама п терцииама, и најзад се читава радња расплипе у низ таблоа са бинским ефектима. Још је горп „Октавијап“. У њему је искупљеиа с брда с дола романтпка са свпма својим атрибутпма; најважније тендеицпје н најомиљеније теме: чуда п мистпчност, религпја п ритерство са верским ратовнма, блиставн исток п заносна љубав долазе до речп, у најразноврснијим облицпма и на све могуће начине: европски владарн говоре сваки својим размером, оријенталцн орнједнталским, обичнн људи говоре ирозом, сам ток радње креће се у иетостопним јамбима. У Фортунату“ попушта машта Тикова и с њнме наиушта он ову врсту драме и почпње обрађнвати савремене проблеме. Уз Тика сс имају споменути још два важнпја представника етарије романтике, његовн пријатељи Бернхарди п Бакепродер. Обојпца су стајали непосредно нод његовим утецајем, а супротпо су противне природе: оштроумнп п сатирични Бернхарди, који се доцније оженио Тиковом сестром, учествовао је с успехом у нолемикама романтичара с противннцима, али му за веће радове није достајало стваралачке снаге; напротив пптомп и нежнп Вакенродер, пун леиих осећаја п новпх мисли, у друштву с Тпком саопћује свету, те отвара нове пзгледе романтичкој поезији, заронпо је наједној странп у старонемачку уметност а одао се на другој сасвим музици н посматрању њепог утецаја на човека. У друштву с Вакенродером нздао је Тнк збирку „Неггепзег^еззип&еп етез кипзШећепЈеп К1оз1егћпк1егз“, у којој су нокушали да уметност уздигпу до релпгпје н да у