Delo

Д Б Л О 62 немачкој прошлостн укожу на врело овога култа ; аатпмјеТик, после ране смртн младога пријатеља, а још у друштву с његовпм мислима, наставно овај посао у другој збнрци „фаптазнје о уметностн“, којима је главнн смер уздићи спецнјално музику нзнад свега; овде је нозната лепа песма, што се иочиње са: 1леће с1еик! јп ^ибзеп Топеп,... Одјецп Вакепродерових мислп чују сејош пу „Путовањима Франца Штерибалда“, којаје Тик сам доконао. Вакенродера је међутим заменпо код Тика у овоме нравцу главпн лнричар старије романтнке: Повалис, с правнм пменом РпесЈпсћ \оп НаШепћег^. Новалнсје најромантичпнји романтичар, његов цео кратки живот јесте једап ромаптичан сап. Посреди тога сва стоји гвегова љубав према Софијп Кићп, која испуњава његову лирику. То је истински лнричар којн Је певао из себе, из своје душе н пз свога бола; он је најнеусиљенијн од свију старијнх романтнчара, који су често уносили внше лптературе у живот пего живота у лптературу. II зато се за остале зна дапас само по њнхову утецају и по улози коју су игралп у развоју литературе, док су напротнв Новалисове несме још увек пуно снаге у свежине, и баш у најновије доба јавља се у Немачкој нокрет, да се Новалису једном за свагда уступи угледно место међу оном неколнцпаом немачкнх правих свагда модернпх лнричара. II спољашња судбнна Новалисова потпуно задовољава идејалне замисли о једном романтичном лирском песнику. Многи причају, да је овај грудоболни младић правио дубок утисак на све с којима се сретао. Високо ведро чело и глава пуна кудраве косе, сјајне дубоке ванземпе очи, пуне детињске безазлепостн, надали су прво у очи. Тај младић са занимљивом и симпатичном појавом, који је на махове говорно пеобично много и убедљиво, којн је умео бити обесно весео ијуритп иза више женскиња у псто доба, био је у нстини једиа дубока мистична прпрода, која је најзад хтела сав свој млади жнвот носветити верности спрам мртве љубазннце. У таком расположају испевао је најлепше своје песме, песме са пуно ппдивидуалне чежње. Кад је Навалис позиао Софију Кићп, заљубио су у њу као и у сваку другу, н да је историја те љубави ишла свакидањим током, ко зпа шта бп н да ли би што учинио Новалис; алн је овде дошао случај у помоћ ндеалностн: Софија се разболела п Софија је умрла. То је затреперпло свом спагом у њему ионако јако развијену мнстпчпу жпцу, н за њега отада нестаје земни свет: