Delo

НЕМАЧКА РОМАНТПКА 0-3 мета његовнм мпслима сад је сједињење са младом на другомо свету, он у дневннку, који почиње воднтп. бележп увек у датуму који је дан од њене смрти п рачуна, кад бп могло наступпти време сретања, јер он је сад старога уверења мистичара, да човек може самом вољом учинптп што хоће, па и умретп, а његова је .ето сва воља концеитрпсана у жељн за сусретом и умрлом девојком. Таке сврје визнје и маштања преносп пз диевника у песме, у своје познате „Химне поћи“. Из овог расположаја отрзају га романтичари, којп га увлаче у своЈе кругове и привољавају на ппсање п објављпвање. У Јени се нашао са Тиком, и како је он утецао на Тпка у правцу Вакенродерову, тако је обратно Тик њега привукао опет ближе романтицн и иесништву. Новалис је бпо геолог, једини од старијих романтичара, који нпје био ио руфету само литерат. Бавећи се послом на подпожју баснословног КуНћаивега н имајући у истп мах прилике, да у једној биографнји Фридриха II. позна* културни свет средњега века, дочарала мујемашта иред очи шарену слику немачке прошлости и он је, иод утецајем „Вилхелма Мајстера“ као и остали ромаптичари, нанисао први део свога „Хајнриха фои Офтердингена“. Још док је у њему сазревао • плаи за овај ромаи, мењало се његово стаиовшпте према „В. Мајстеру“, п он, који га је разумевао као мало ко, дошао је полако у супротност са главном идејом Гетеова романа; кад је сео да пише учисто „Офтердингена“, било му је већ јаспо, да мора бранптп појезију као појезију, насупрот уверењу Гетеову: да живот треба живети као појезију. Цео његов спев имао је бити славоиој појезији; у првом би делу приказао како постаје песпик песником (средњевековни мииесенгер Офтердингеп, тобожњи песник Нибелунга, на путу од Ајзенаха у Аугсбург), а у другом би онда дошло откровење (ОНепћагип^) песннштва, сама суштина његова. Офтердннген је слика и ирилика Новалиса; на свом путу сусреће редом све што испуњава једну романтичарску душу: старииски дворац и живот у њему, природу, чежњу и љубав — а та његова љубав то је Новалисова љубав сирам Софије — н тражи скуп и симбол свију романтичких тежња: плави цвет. — II овај вајзнаменитпји роман романтике делн судбу свију романтпчарских романа, остао је торзо. Чптав други део нзостао је, јер пз опо нешто одломака и напомена тешко је створити ма и мутну слпку о целппн. — У то доба