Delo

Д К Л 0 С.4 био се Новалис поново верио, али онај пут ноневерио .је (>н младу —: тнк пред свадбу умро је, год. 1801. Обухватпвшп овако у неколнко потеза главне тенденциЈе старнје романтнке, те задржавши се но којп тренут код н.енпх главннх представника, од којих браНа Шлеглп углавном репрезентују крнтичку и полемпчку, дакле теоретеку страну, Фихте п Шелпнг, уз моралисту Шлајермахера, фнлозофску, док је Тпк у овој иернодн њен драматичар а Новалис прави лиричар, нако се овде границе између практичног делања и теорпсаи.а никако не смеју оштрнје повлачнтн, јер ие само да су на пр. браћа Шлеглн врло вредно нокушавалп у дело приводптн своје теоретске погледе, него се је и Новалнс окушао на иолемицн н фрагментпсању, н чак Шелинг с успехом неговао лнрско песннштво; хотећп дакле само увеликом, без икакве поделе или одељака, дати скупну слику старпје романтнке, не смем ипак нсп^стпти из вида пли тек нузгред споменутн још два момента у њпхову раду, који засежу додуше јаче у целину али пису неразлучно везани за досад истакнуте тендепције. Уираво о једном од њих било је већ мало речи код спомеиа Тпкова дру* говања с Вакенродером, то је: одношај романтичара према сликовпнм уметностима; други је њпхова преводил а ч к а д е л а т н о с т. Новалнс је .једном приликом добро рекао, да је превођење народнп нагон (пахтпа1ег Нап^) Немаца. Можда је то последнца њнхове вредноће н тежње за темељношћу, можда је доиекле и последица недостатка рођене самосталности (превођење као цев за све туђе што улази у Немачку и што ће Немац онда разрадити); тек задивнће се свако, ако добије прилике да загледа поближе у големи апарат немачког превођења1. И романтпчари су превођење држали за једну своју важну задаћу, и н ценнли су високо уметност у превођењу; у том су погледу много сами урадили практично, а много су н теоретисали о уветима доброг превода. У познатој рецензији Фосова превода Омира исказао је Вилхелм Шлегл надугачко своје мишлење о правом начину метрпчког превођења нз аптике, а у прпказу Солтауова превода „Дон-Кнхота“ обележио је поближе 1 Колпко су па пр. само Русе преводпли Немцп за последњих 20 годпна. тек што су научилп рускп. Сам Толстојев „Ускрс" угледао је до сад света у некпх 15 разних немачкнх превода.