Delo

66 Д Е Л 0 извршно је сам Внлхелм својнм преводом Шексиира, којп је после њега наставио н довршио Тик, управо под Тиковнм надзором ћерка му Доротеја п гроф ВашПвбт. Тај Шлеглов иревод Шекспнра остао је до данас ненадмашан и једно узорно дело преводне књнжевностн, којему су вредност правилно оценнли одмах већ романтичарн, назнвајућп га ме1)у нреводнма оно што је „Вилхелм Мајстер" међу романима. 11»егов је значај замашан и зато, што је у н.ему добила немачка преводна књижевност најбољег претечу и огледало како ваља преводити. Вилхелм Шлегл заиочео је још младнћем нреводитн Шекспира п надмећући се с Бпргером превео је 1789. „Сан летње ноћии н „Мегбета". Доцније су дошли на ред „Ромеб и Јулија“ п „Хемлет“. Али свој начин нревођења стекао је тек под утецајем Шнлеровим у Јенн, п сад он попово узима преда се преведене драме па их дотерује. Схватајући све озбшБНије свој задатак, вечнто је незадовољан преведенпм, те седн којн пут по више сати над циглим једним стнхом. Најзад у једном чланку у „Хорама“, саонНујући „Нешто о Шексгшру поводом „Вилхелма Мајстера“, обзнањује свој нревод, пошто су пре тога већ у истом часогшсу били угледали света неки преведеин одломци из „Ромеа н Јулије“. З'нутарња вредност Шлегловога дела још је већа, кад се има у внду, даје тадашња литература о Шексппру била врло оскудна, а издања незгодна и некритпчна. У неколико се користпо Виландовим иреводом неких комада, које је Кшенбург удругом издању поправиои допунио; треће, прозио издањеЕшенбургово излазило је скоро иапоредо са Шлегловим (1798/1806), јер се прва свеска Шлеглова појавила о Ускрсу 1797. (код Унгера у Берлину) и до 1810. изашло је свега 9 свезака са 17 нреведенпх драма. Међутим је Вилхелм био изгубио вољу за превођењем и дозволио је Тику да код истог издавача наставн започети посао.1 Преводи Тикове ћерке и пријатеља им грофа Баудисина морају се мерити другом мером и не могу се сравњивати са Шлегловима. — После овог превода Шекспнра највише су учинили романтичари превођењем Шианаца, односио Португалаца. Тнк је превео на свој начин конгеппјално „Дон Кихота“, који је још од 17. века посредно и непосредно утецао па немачку књижевност, и којег је нре њега био већ пре1 Тек годпне 1825/33. угледало је света прво целокупно пздање пемачкога Шексгшра ј преводу Шлегл-Тикову, не више код Унгера, већ код главног издавача млађе романпке, Римера.