Delo

Л Е л о Шлајермахеровом преводу Платона јасно се внди, како су р(*мантичарн полазилн у свачем од свог посебног становишта: њему је Платон велпк ире свега као филозофски уметник, какав се ириказује у комнозицији својпх дијалога. Романтичарн су из свпју књижевности и књижевника вадили иоглавито оио, што је нмало сродиостп с њиховим теиденцијама. II у Шексппру и у Шпанцима н у Дантеу гледали су ирво романтичаре; н у грчкој антпци тражили су сродне тежње својнма. 5’ пстој намерн роннли су п у германску древпост; нз њнховнх покушаја, да разумеју своју старпну н да ,јој се у духу прнближе, родила се наука о нроучавању те старине, германистика. Надатак је бпо сличан као код прсвођења, јер и немачкн средњевековин књнжевнн споменицн билн су шнрој публицн пепознатп н још н пепознатпји и непристуначиијн него знаменпта дела туђих народа. Било је и пре романтике одушевљења за германску старину; Клопшток је са својпм бардпма хтео пн мање ни внше да васкрсне старо германско доба, а ннје ни знао да бардп и нису бнли Германи већ Келти, као што су се Клоишток и његовн подражаваоцн уопНе одликовалп непознавањем ствари за које су се одушевљавалн. Романтпчари су узели и ову ствар озбиљно, те су, уклонивши прво заблуде и нетачности у иретставама о немачким нрецима, ударпли темељ дубљем познавању и испитнвању. Браћа Шлеглн су готово инспирацијом чпнили важна открића, док се још није нн сањало о упоредној методи испитивања. Билхелм Шлегл је на пр. оборио заблуду, као да су мннесенгерп неки народни певачп, а Тпк је модернизовао поједине песме мпнесенгера, паштећи се да им што мање квара нанесе. Тај носао радилн су ромаптнчари и даље не обзирући се на потсмех својих просвећених противника, који су старонемачке песме називали варварскима; и предали су га онда у амапет млађој романтицн, нз чпје је средине изашао отац германистике Јаков Грим и брат му Вплхелм. Одношај романтпчара спрам сликовних уметности није обележен само њиховом тежњом за универзалношћу, већ је много дубљн и комплпкованији. Они се нису ограничавалн на пуко тражење и обележавање граница између уметности и на теоретско тумачење лепоте, као па пр. Лесинг, они су осећали нагон да срасту с уметношћу, нешто слично модерном искању *