Delo

НЕМАЧКА РОМАНТИКЛ 69 жпвота у лепоти. Зато су и обратно својим духом и мислима дизали уметнике и били од пресудног значаја по њих. Док су романтнчари водили дугачке сликовне разговоре (ОетаМе^езргасће) и док је В. Шлегл у ОетаШе-сонете слагао своје мисли о уметностн, дотле је најистакнутијп међу ромаптичким уметницима Филип Ото Рунге, читајући Тикова „Штернбалда“ вешао о клин трговачкн позив иа постао сликарем. У дражђанској галерији, која је на Рунгеа учинила силан утисак, научили су и свн остали романтичари осећати за уметност; ту им је умегност била средиштем, те је Дрезда неко време место састајаља старијпх романтичара. Нојезија романтичара и дела уметника, то су низ верига скопчане једна с другом: Рунгеова највећа слика Д Не Та^ебгеПегГ препевали су романтичари у сонете, Овербекова завеса за дражђанско позориште приказивала је у сјшци Тикову предигру к „Октавијану“ : Долазак Романце, речју, песништво је пуно алузија на уметничка дела, а у овима опет живи романтички дух; плави цвет се развија у облик леиоте девојке, на стабљнкама лелулају се детиње и анђелске главице, цело сликарство насељено је митолошким и симболичким народом. Сликари пејсажисте прожети су натурфилозофијом, а сви су задахнути духом релнгије, чцју употребу у уметности нарочито препоручује Фр. Шлегл у „Еврони“. — Г1о Фридриху се и уметничко дело као и књижевно има тумачити изнутра, и увек је главна ствар: шта је уметник поетички вндео те хоће да искаже; само док у књижевности неће да зна ни за какве границе, у уметности дели сликарство од вајарства—: пластично, скултуром, је антика прпказивала своју митологију; бојом, сликом, треба модерна уметност да обухвати нре свега митологију хришћанства. У тој су се тачци разишли романтичари с Гетеом. Гете је и од сликарства тражио да се држп антике; за романтичаре је сликарство модерна уметност, а вајарство античка, којој нема више ускрснућа, јер јој је мета исцрпена. Било је преухитрено тврдити, да је вајарству одзвонило, будућн да нли нема краја вечно новој уметничкој снази у људи, или се све уметности увек само понављају, у погледу сликарства дало је време за право романтичарима, којн су искали нове путеве. Погледи Фр. Шлегла, препорука штудије старопемачких сликара п искање да се градиво бира у религиозним темама напоредо с темама из романтичког иесништва, учинилн су јак утисак, и у Риму се непосредно под тим утиском створила сликарска