Delo

70 Л Е Л 0 школа т. зв. Назаренаца, а за ОверОеком п Кориелијусом на челу. Каспије су пашле ромаптнчке идеје о уметности одзнва п у туђини; најпознатијн су данас ионово модерни енглескн Прерафаелптп. — Остављајући, по својој теорнји, кппарство као антпчку уметиост постранн, загревалн су се ромаитпчарп осим за сликарство још н за архитектуру, н ту су спажпо усталн у одбрану готнке н приближилн се тако опет Гетеу, којн је од младостн носпо у срцу немачко грађевинарство. Романтнчком заузимању има се захвалнти, што је Дом у Колинуг који је код 1впх дошао на место штрасбуршког Минстера, дозидан до краја н што је обновљено више запуштених старонемачких замака, међу њнма дворац Карпштајн у Чешкој. Кад су се старнјн романтичари у оваком одавању поште готицн опет бнлп прнближили староме Гетеу, било их .је њихово стваралачко доба углавном ирешло, а међутим је доспевао нараштај, који, однегован и запојен њиховим идејама, није хтео сњима стати, него*је јурно напред указапим правцем, — млађа ромаптпка. Пдокјетај нови нараштај, немајући тек да утире стазу н уклања што му је на путу, дошао на готово и брао плодове својих претходника, ови су не само сустали и застали, него су по некн од њих ударнли и натраг, од горских лава постали питоми јагањци. Плн је то можда психолошки развој романтичкнх погледа на свет, да носиоци им, поиевши се на кулминацијону тачку, из мистичности падају суноврат у обичан релнгиски занос н ултрамонтанство? — Онде где застају старији романтичари, где се не крећу више унапред, престаје им рад бити у већој мери занимљнв, иако је за књижевност од значаја. Зато ћу га укратко прелетети. Важна су класпчна предавања В. Шлегла, која је држао почетком 19. века у Берлпну и Бечу и у којима је скупио, уколико се то дало, романтичку науку и дао преглед књижевности иуметности са романтнчког гледишта; исто тако предавања брата му Фрндриха „о повесници старпјих и новијих књижевности“ у Бечу 1810., када се додуше овај некадањи револуционар кретао већ увелико у католичким круговима и гледао на ствари кроз узане католичко-религијозне наочари, али знајући још увек старом снагом слити у целину све ' што је научио у своме жнвоту. Доцније је Фридрих утонуо сасвпм у верске визије II подао се филозофијп хришћанских идејала и сновима о спасавању душе богоугодним животом. Кад је нредавао у Дрезди „филозофију језика и речи“ и тумачио