Delo

БКМАЧКА РОМаНТИКА 71 баш свезу између језика и вере, 1829., ударила га је смртна канља. Вилхелм је остао додуше „добар протестант“, али је постао мрзовољан књижевап филистар, који је, немоћан, да ствара, почео да исмева све и свакога на не бог зна како духовит пачпн. Има негде згодап опис Хајнеов, како му је изгледао ирофесор В. Шлегл у Бону, где се био настанио после смртн сво.је нрнјатељице г-ђе Сталове, с којом је обишао добар део Евроне, и где је онда предавао на унпверзитету преко 25 година, све до своје смртп 1845. Најдуже је од старијих романтичара поживео Тик. Кад се олабавише лпчне свезе између њега и браће Шлегла, а кад их и правац рада није више држао на окупу, радио је Тик на своју руку даље на пољима, која је и раније обделавао. Највише вреди истаћи умножену и поправљену збирку његових радова из младости, којој је причао оквир и дао име „Фантазус“, —: енциклопедија романтичке појезије. Доцније се истакао као позоришни критичар, а Фридрих Виљем IV наместио га је директором берлинскоме позоришту. Велику је делатност развио у новели; пшпе их на све стране, а пеко време издавао је и свој алманах „ХоуеПепкгапхХ Год. 1835—42. изашле су му новеле по други пут скупљене у 14 свезака, 1852—4 но трећи пут у 12 свезака; у том је и умро, 1853. Последњим већпм радом, драмском сликом из доба ренесанса „Виторијом Акоромбоном“, приближио се сасвим правцу Младе Немачке, ко.ја је увелико била већ завладала духом у књижевностп. Најжилавији старнјп ромаптичар, који је доживео цвет и пад п млађе романтике, дао је још свој трибут модерноме правцу чак у трећој књижевној генерацији. — Старији су ромаптичари нреживели и надживели себе, али не можда што бн им био досуђен необично дуг век, него што су у младости рекли све што су ималп да кажу, .јер само младост ствара нове нравце у душевном животу. М. Ћурчин.