Delo

Т 1’ II Ч 321 II жагор је бивао све јачи, док се нонова не чу наредников дебели глас: — Лакше..о..(\. и љегова велнка глава нрећаше покретима час десно час лево, којнма су следовали иокрети н очију и ушију неколпко тренутака, па се опет све утишало. — А знаш ли српски, Тодоре? — Не знам господпње. V маси се опет појави комешање, и командир брже дода: — Добро, Трујићу, добро, иди. (Јн се окрете без и једне речице, н угура у нразан међуиростор. То је уједно био цео Трујићев речник. У току служења научпо је да употребљава још две речи: разумем и ура — иарочпто ура. Ње се најрадије сећао, и после „не знам“ најрадије изговарао. Она је била израз његове веселости, као што је ћутање био израз његова незнања и умне ограниченостп. Али, и ако није употребљавао внше речи до ово неколико, многима је знао значење. Није нх нзговорио што их није умео нагласити како треба, што је многа слова радо изостављао. а нека није могао ни изговорити, услед чега су га скоро свиисмејавали: — Како се зовеш? запиткивали су га. — Тодор Труич, нзговарао би наивно, увек с неким осмехом. II после неколико дана, не само у чети, већ у целој касарни, био је познат под општим именом Трнч. Трич... Трич... Трич... чуло би се целога дана на све стране, п ако би се врло ретко виђао међу војнпцима, сем ако је морао бити с њима. Пначе, по спољашности, ннје било ничег што би га впше издвајало од осталих. Пмао је, можда, само јаче развијеиу главу, а нарочито доње вилице. Велике плаве очи, које су поред све своје величнне изгледале ипак мале, јер је ненрекндно жмнркао лепљивнм трепавицама, н /куте дугачке бркове, код којпх је' свака длака стрчала за свој рачун. Па и по раду био је као и многп други. Тром и непажљив, увек је више чпнно штете но користи. Ход му је бно непоуздан. На високим коштуњавпм ногама љуљао би се цео труп, н преносио час на једну, час на другу ногу, док бп врло дуге руке млатарале на све стране око тела. Умивао се зато што је морао, али у накнаду зато није се Дело, књ. 42. 21