Delo

324 Д Е Л 0 — онам да си се нопео, али с ким? Он би тада спуштао и дизао рамена. На место сталног осмејка долазаше заплашеност, која би добијала изглед блесавости, у колико се командир више љутио. — Не знаш ништа! викао би командир, лупајући песницом десне руке о сто. — Не знам! одговарао би овај као увек, отегнуто. Ето, тако се увек свршавало саслушавање. Трнч за то оде у затвор, а одмах но том изашла је наредба командира чете, у којој се вели да је Тодор Трујић гледао да избегне заклетву. „Али као још новом војпику, којп ће тек имати много чему да се научи, неће се ово узети као да је хтео намерно да изведе, но просто из незнања војничких прописа и правила. Зато се кажњава само са пет дана затвора, што ће имати да послужи као пример осталим војницима“, свршавала се та наредба, која је била прочитана увече, пред целом четом, у присуству самога командира. После издржаног затвора, војници су га задиркнвали више но обично. Али и то трајаше само неколико дана, па је онет све пшло по старом. Ћутањем није давао прилике за насмејавање, а избегавањем војника скретао је њихову нажњу на друге ствари. После једно два месеца, од његовога бегства на таван, нзашла је понова наредба, да се закуну свн регрутп, који нпсу услед ма чега то учинили прошли пут. На дан пре заклетве, Трич је понова добио ново одело. Шта више, овога му је пута четни наредник одредпо једног од разборитијих редова, који ће га поучавати заклетви, и чувати да га понова не би нестало. Али чувар, и те вечери, као обично, не могући одолети навпци да не испије чашу вруће ракије, умоли једног војника — доброг друга — да нрппази на њега, док се не врати из бараке. По повратку, Трича није било у соби, где га је оставио да проба иово одело. Тада чувар поче викати на свог друга, што је за то време претурао по сандуку, а није пазио на Трича, али се овај правдао да је тог тренутка био крај њега. Сутра-дан је била заклетва опет без Трича. II тога дана, но наређењу самога командира чете, поново су све нретражнлн — обишли и оближње кућерке — али све узалуд. Ништа нм најпосле није остало, но да сачекају док не прође седам дана>