Delo

Т 1' II Ч 325 како је предниђао војно судски закон, и тада објаве да је Толор у% бегству. Али шестога дана по ТрујнНевом бегству, рано нзјутра, уђе у касарну некн сиромашан, издрпан баштован, и одмах затражп, да га пусте код команданта. Кад га је ађутант упнтао шта ће код њега, овај поче уздрхталим гласом: — Да се жалим, госиоднне! То је напаст, ирава напаст! Појео мп сав купус, настављао је све јаче, позеленившн од љутнне, док је десном руком чупкао шубару, коју је окрета*' на песници леве руке. — Какав купус? — Лепо, цео купус. Да је зец, или друга нека штеточпна, па да га убијем, ли овако не могу — човек је. Зато вас молим, да ме спасете те беде. — Ја вас не разумем шта хоћете, право да вам кажем. одговори ађутант смешећи се. — Да ми не једе купус. — Ама какав купус? Мој рођени купус, што сам га ја садио, госнодине, поче баштован осорније. Не браним му да се шета, па нека и поједе једну-две главице, али он се навадио па по читаве редове, и прн том ману руку, хтевшн тако да иокаже како су редовн брзо нестајали. А кад га појурим, а он побегне у шљпвар. — Али ко? прекпде га љутито ађутант, држећи да овај пли збија с њиме шалу, или није при чистој свести. — Та за—Бога, један ваш војник. — Па где је сада? — Сада, када је изашло сунце, нзашао је и он из шљивара, поче баштован да објашњава, али га офнцир прекнде. рекавшп му да причека. Одмах буде одређено неколико војника и један подофнцпр. да оду с баштованом, и ухвате тога што једе кунус. Тек што су стигли у градину, и прикрилн се у шупп, угледају Трпча у нарадном оделу — на глави је нмао калиак без кокарде — како се опрезно привлачи лбјама засађеним купусом. Чим је стигао до првог реда, извадн велики нож, кога је нначе држао у сандуку, извуче главпцу са жилама из земље, и режући велнко комађе, гурао је један крај неочншћена купуса